VIDEO DANA

Baja Mali Knindza – Bozic je

Radio XXL

RADOVAN KARADZIC:EVO KAKO SU ME UHAPSILI,TAJNA SKRIVANA OSAM GODINA?!

Radovana Karadžić: EVO KAKO SU ME UHAPSILI

 

(FOTO) EVO KAKO SU ME UHAPSILI: Ovo je iskaz Radovana Karadžića koji je SKRIVAN OSAM GODINA!
Na dan hapšenja, u petak 18. jula 2008, bio sam u stanu na Novom Beogradu u Ulici Jurija Gagarina 267/19… Uveče oko 21 čas krenuo sam u Batajnicu da gledam turnir “Milica Rakić”… Autobus je iznenada stao, prišla su mi dvojica i uhvatili su me, jedva sam stigao da se prekrstim… Držali su me tri dana u ćeliji pod zemljom!

Radovan Karadžić (71), bivši predsednik Republike Srpske koji je 24. marta pred Haškim tribunalom osuđen na 40 godina robije zbog navodnih ratnih zločina, uhapšen je u Zemunu 18. jula 2008. godine kada je gradskim autobusom krenuo u Batajnicu da gleda fudbalski turnir “Milica Rakić”.
Karadžić je sve o svom hapšenju, ali i o višegodišnjem skrivanju i bekstvu od haške potere ispričao na saslušanju 25. i 28. jula 2008. godine. Informer je došao do zapisnika sa tog saslušanja i ekskluzivno ga objavljuje.

Radovan Karadzic, Dragan Dabic, HAPSENJE karadzica, tajna hapsenja, hag, radovan

UHAPSEN Radovan Karadzic kao Dragan Dabic

Prvi predsednik Republike Srpske ovim svedočenjem je demantovao zvaničnu verziju hapšenja, prema kojoj je, maskiran u doktora Dragana Dabića, uhapšen u akciji obaveštajnih službi 21. jula 2008. u autobusu na liniji 73. Iskaz Radovana Karadžića prenosimo u celosti:

 

 

U petak, 18. jula 2008. godine, ja sam se nalazio u Novom Beogradu, u svom stanu u Bloku 45, Ulica Jurija Gagarina 267, u stanu broj 19, u stanu koji sam iznajmio za stanovanje. Bilo je nešto oko 21 čas kad sam iz tog stana krenuo u Batajnicu da odgledam fudbalski turnir “Milica Rakić”.

To su noćni turniri koji se održavaju noću u osnovnoj školu u Batajnici i to traje do duboko u noć. Radi se o fudbalerima amaterima, a ja volim da gledam amatere, pogotovo što su oni ovde školskog uzrasta. Nakon toga imao sam nameru da produžim za Vrdnik, koji se nalazi ispod Fruške gore.

Mislio sam kontrola

Na ulaznoj stanici nije bilo putnika. Autobus se postepeno popunjavao, ali ja to nisam gledao jer sam čitao knjigu. Posle jedne stanice iza Zemuna, u zoni nekog poljoprivrednog zemljišta, autobus je neočekivano stao van stanice. Bilo je tada nešto oko 21.30 časova. Meni su prišla dvojica ljudi u civilu, čija lica nisam mogao dobro zapaziti. Jedan je stao sa strane, stavio ruku na moje rame, a drugi prošao napred, brzo rasklopio nekakvu legitimaciju koju nisam mogao da identifikujem i naredio mi da pođem sa njima.

hapsenje, radovan karadzic, maskiranje, otmica, dragan dabic, ratni zlocin, istina o karadzicu

HAPSENJE U BUSU:Radovan Karadzic kao Dragan Dabic

 

Mislio sam da se radi o kontroli i posegnuo sam rukom za džep da izvadim autobusku kartu. Oni su me sprečili i još oštrije naredili da pođem sa njima, uhvativši me za obe ruke, jedva sam uspeo da se prekrstim…

Izveli su me iz autobusa i okrenuli prema njima. Tokom izvođenja jedan od njih mi je pokrio oči mojim šeširom, tako da nisam video svoje korake, pa sam posrtao. Okrenuli su me prema njivama. Autobus je otišao. Potom je došlo vozilo u kojem su me seli na zadnje sedište, a sa obe strane je seo po jedan od tih ljudi. Na prednjem sedištu, osim vozača, bio je i neko ko je bio kao neki vođa jer je mobilnim telefonom obaveštavao nekoga da se vraća i verovatno ga je neko s kim je pričao telefonom pitao da li je obavio posao.

Zvanična verzija hapšenja

Prema zvaničnim, vrlo šturim informacijama, Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine oko 21 sat u autobusu na liniji 73. 
Savet za nacionalnu bezbednost, na čijem je čelu tada bio predsednik Srbije Boris Tadić, saopštio je da je Karadžić uhapšen akcijom srpskih službi bezbednosti, dok je MUP istakao da policajci nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Karadžića.
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, 22. jula 2008. godine izjavio je da je Karadžić uhapšen dan ranije, u ponedeljak, u akciji koja je počela posle podne i trajala oko devet sati.

 

Lisice mi nisu stavljali, ali mi je čovek sa moje leve strane držao ruke. U tom trenutku nije bilo nekog saobraćaja. Moguće da je saobraćaj bio obustavljen. Čini mi se da je auto bio okrenut u suprotnom pravcu od kretanja autobusa.
Vozilo je bilo tamno, crne boje. Više nije bilo nikakve komunikacije između ovih lica. Komunikacija je bila mobilnim telefonom. Taj je rekao “vraćamo se”, a na pitanje sa druge strane žice rekao je samo “da, da”.

Vožnja je trajala više od pola sata. Bilo je neke gužve, ali su oni vozili neregularno, što znači da su preticali i na neki način su uspevali da druge obuzdaju. Vozili su oštro, brzo i imali su prednost. Mislim da je bilo neke sirene, a lampe nije bilo. Ostala vozila su ih propuštala.

Tajanstvena ćelija

Vozilo je došlo do neke zgrade. Primetio sam da je na ulasku, da li je u dvorište ili u samu zgradu, postojao onaj ram za elektronsku identifikaciju metala. Nikakve rampe nije bilo. Ta zgrada ima poseban ulaz koji se odnosi na tu jedinicu. Tu je kuhinja i ćelija. Detektor za metal sam video ispod šešira. Kada sam ušao u tu zgradu i u ćeliju, skinuli su mi šešir. Ja sam sa šeširom na glavi sproveden kroz jedan hodnik. Na kraju tog hodnika, zatvoren sam u jednu prostoriju, odnosno uveli su me u tu prostoriju, gde su mi skinuli šešir i onda sam mogao jasno da vidim tu prostoriju. Zidovi te prostorije su bili tamne boje.

Preko zidova je bio nalepljen itison bordo boje, koji je bio do pola zida. Od pola je bio zid takođe tamnije boje. Kako sam ušao na vrata te prostorije gde sam bio zatvoren, sa leve strane se nalazi jedan manji krevet. Uzglavlje tog kreveta bilo je uz zid. Kad se pogleda na uzglavlje, sa desne strane,

 

nalazi se jedan mali stočić koji je fiksiran za zid i za pod, više je ličio na sanduk.
Na drugom zidu, desno od kreveta, nalazila se i fiksirana stolica i još jedan takav sto. I stolica je ličila na kutiju, kao sanduk. Ta prostorija je bila 2,5 x 2,5.

radovan karadzic, presednik republike srpske, ratni zlocin, hag, hapsenje, istina, milan dabic

KAKO JE UHAPSEN RADOVAN KARADZIC

Tanjug

Prostorija nije imala dnevnog svetla i nije bio prozor. Svetlo je bilo na zidovima, ispod plafona, zastakljeno mlečnim staklom i fiksirano. Svetlo je bilo nezadovoljavajuće i uznemiravajuće. Nakon kraćeg čitanja bolele su me oči. Obećali su da će nešto uraditi na tome.

U jednom trenutku svetlo je nestalo i vratilo se po tipu uključenja agregata, što znači da je svetlo bilo sa manjim naponom. Prema ulaznim vratima, u istoj toj prostoriji je toalet sa čučavcem. Na vratima prostorije su bile metalne rešetke.

Sunce kao časovnik

Kad smo ušli u prostoriju i kad su mi skinuli šešir sa lica, rekli su mi da izvadim sve iz džepova. Mene su u tu prostoriju dovela mislim druga dvojica, a ne oni koji su prišli u autobusu. Oni su bili snagatori. Ja sam kod sebe imao dva mobilna telefona: 064/393-30-95 i 062/187-74-84, ključeve od stana, švajcarski nožić kao privezak i jedan fleš memori stik sa četiri gigabajta.

Imao sam futrolu od vozačke dozvole, a unutra je bila lična karta, bankovne kartice i vizitkarte.

Nije video kuda ga voze
Vožnja kolima je trajala više od pola sata. Vozili su oštro, brzo. Mislim da je bilo neke sirene, ostala vozila su ih propuštala.

Imao sam i dva harmonizera moje izrade, kojim održavam svoje zdravlje. To sam stavio na sto. Oni su to pokupili i odneli, bez ikakvog zapisnika. Pritom, ta dvojica ništa nisu pričali. Kad su pokupili dokumenta, oni su se okrenuli i zaključali rešetke. Vrata nisu zaključavali, bila su blokirana, samo su rešetke zaključali.

Tu ostajem tri dana. Ja sam se, što se vremena tiče, orijentisao tako što bih prilazio tim rešetkama i kroz njih sam mogao da vidim kuhinju i dnevno svetlo. Kuhinja je u nivou tla i u nju je prodirala dnevna svetlost. Tako sam ja sigurno znao da sam u toj sobi proveo ukupno tri dana i tri noći. Proveo sam dakle, noć petak na subotu, noć subotu na nedelju, nedelju na ponedeljak.

Drugog dana došao je jedan čovek, za koga pretpostavljam da je oficir i viši po činu od ostalih koji su bili sa njim. Oni su svi bili u civilu, a po načinu na koji su mu se drugi obraćali, zaključujem da je njihov pretpostavljeni. Taj čovek se interesovao i pitao zašto ne jedem. Ja sam rekao da je to iz ličnih razloga, da nemam nikakve zahteve i da nije protest.

informer.rs

Oni su redovno i dalje donosili obilje voća, doručak, ručak i večeru, uz ponude da odaberem šta želim da jedem i da mi se napravi za jelo u pogledu zdrave hrane. Posle toga su još nekoliko puta insistirali da jedem, taj i još jedan viši po rangu, i rekli su mi da ako mi se nešto desi, dovodim rukovodstvo Srbije u neprijatni položaj time što ne jedem.

radovan karadzic, dokumen, hapsenje karadzica, hag

HAPSENJE radovan karazic

Rekao sam im da nikoga ne izveštavaju o tome da ja ne jedem, da je to privatna stvar, da ja ne protestujem i ne štrajkujem. Tražio sam da li će sa mnom neko da razgovara, a oni su rekli da će to biti kad dođe vreme. To “kad dođe vreme” rekli su mi ti mladići koji su bili tu i koji su me čuvali.

radovan karadzic, hapsenje, tajno hapsenje karadzica, otmica karadzica, hag, srbija, republika srpska

Radovan Karadzic:Držali su me tri dana u ćeliji pod zemljom!

Potpuna izolacija

Bilo je četiri ili šest mladića koji su me čuvali. Oni su se smenjivali. U početku ih je bilo po dvojica u jednoj smeni, a kasnije bi dolazili i drugi. Svi ti mladići koji su me čuvali bili su starosti oko 30 godina. Srednje visine do visoki. Jedan je bio kratko ošišan, crne kose, dugačkog lica. Drugi je bio neupečatljivog izgleda, svetlije kože lica.

 

Ostalih ne mogu da se setim. Taj za koga kažem da je viši po činu u odnosu na ove koji su me čuvali tražio je da mi donesu dnevnu štampu. Oni bi to organizovali, ali bi to trajalo nešto duže. Povremeno bih čuo i zvuk aviona iznad prostorije gde sam boravio.

U više navrata molio sam mi dopuste da pošaljem SMS poruku bilo kome od mojih prijatelja, na kojoj bi samo pisalo da je sve okej, da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama, to mi nisu dozvolili. Onda sam ih molio da im ja dam broj i tekst, da oni pošalju takvu poruku, ali ni to nisu hteli. Kad kažem “prijatelje”, mislim na prijatelje koje sam stekao dok sam koristio ime dr Dragan Dabić. To sam mislio na moje prijatelje i pacijente koje sam lečio…

Bivši predsednik Republike Srpske dr.Radovan Karadžić izručen je noćas (30.jula,2008.) Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

izvor:Informer/Rado XXL

 

 

 

 

PODELI VEST SA PRIJATELJIMA

OSTAVI KOMENTAR NA VEST

Your email address will not be published. Required fields are marked *