VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Velimir Bata Živojinović sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, pored Dragana Nikolića.
Veliki broj glumaca, pevača, političara i drugih javnih ličnosti došao je da isprati legendarnog Valtera na večni počinak.
Na Novo groblje je među prvima stigla Batina supruga Lula. Ona je plačući ljubila kovčeg i nekoliko minuta nije htela da se odvoji od njega.
Sahrana Bate Zivojinovica
Supruga Lula nije želela da se odvoji od kovčega, Foto: Rajko Ristić
Posmrtni govor održao je glumac Milorad Mandić Manda, koji nije mogao da sakrije emocije te se raspalakao.
– Velimire, nikada te nismo tako zvali, nazvali smo te bratom, ocem, učiteljem. Hvala ti za nagradu što smo te upoznali, igrali sa tobom, delili kadar. Imamo pravo da budemo ljuti što se završilo ovako. Ponosi smo na tebe i tvoju porodicu što su izdržali duge četiri godine teške borbe. Ovo je još jedna u nizu godina glumaca. Možda je budžet onog ministra kulture gore mnogo veći kad mu treba toliko glumaca. Srešćeš se sa mnogo kolega i kolegenica. Pozdravi ih puno i reci im da su živi. Od tebe smo krali zanat, nikad se nisi ljudio zbog toga. Mnogo si nas voleo, a mi smo tebe obožavali! Bato, hvala ti za sve. Večno smo ti zahvalni. Mnogo je teško… Kada smo čuli da si u bolnici govorili smo: “Dobro, Bata je samo promenio mesto boravka. A ti se sada ipak nisi vratio… Počivaj u miru – rekao je Manda kroz suze.
Sahrana Bate Živojinovića
– Posebnost, snalažljivost, požrtvovanost, sve su to vrline koje su te krasile. Nadam se da će uz tvoje filmove mnogi da uče kao što smo i mi. Možda ti nikad nisam rekla koliko te volim i koliko si učinio za mene. Zahvaljujući tebi uspela sam da se uzdignem. Bila sam srećna kad si mi govorio da sam tvoje kuče, a to si mi govorio jer smo iz istog kraja. Svaki tužan trenutak biće lepši samo kad pomislim na tebe. Mnogo ti hvala, imao si se zašto i roditi. Neka te anđeli čuvaju… Družićemo se mi opet! – rekla je glumica Danica Maksimović.
Opelo su držali otac Jovan i izaslanik patrijarha irineja Stojadin Pavlović. Uz kovčeg, dok je povorka išla ka Aleji zaslužnih građana, išli su Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Ivica Dačić i Aleksandar Antić.
Pored groba dirljive govore održali su Radoš Bajić i Radmila Živković.
– Vest o smrti me je zatekla na snimanju… Preplanuli seljak je zaustavio traktor i rekao snimajte koliko hoćete, ništa vam ne vredi, Bata je sinoć umro. Ko će nas čuvati? Kako da nastavimo kad tebe nema? Ko će nas gurati u kadar da ne rasipamo glumu kako si govorio? Svuda i na svakom mestu čekaće nas čudo neviđeno – po jedna tvoja uloga. Odlaziš u legendu, dragi moj učitelju – rekao je Bajić.
Od Bate su poslednji put došli da se oproste i Gorica Popović, Jelena Žigon, Branko Ružić, Brena i Boba Živojinović, Titov unuk Joška Broz, Dragan Petrović, Duda Ivković, Goran Sultanović, Vojislav Šešelj, Mira Banjac, Radoš i Darko Bajić, Nikola Kojo, Branimir Brstina, Ivica Dačić, Aleksandar Antić, Žarko Obradović, Vesna Čipčić, Dragan Bjelogrlić, Radmila Živković, Vesna de Vinča, Svetozar Cvetković, Tanja Peternek, Dragan Džajić, Vesna Trivalić, Rade Zelenović, Momčilo Otašević, Miodrag Krstović, Nataša Ninković i drugi.
U Haškom tribunalu danas u 14 sati počelo izricanje prvostepene presude bivšem predsedniku Republike Srpske i vrhovnom komandantu Vojske RS Radovanu Karadžiću
15.40 – Veće je donelo presudu u iznosu od 40 godina zatvora.
15.29 – Veće smatra da je optuženi znao da hiljade zarobljenika predstavljaju veliki procenat muslimanskog stanovništva u Srebnici, a uprkos tome se složio sa tim i nije sprečio eliminisanje, već naredio da se premeste i ubiju. Zaključak Veća je da je postojala namera o uništavanju bosanskih muslimana, ali napominje da može da zaključi da se optuženi složio sa zajedničkim ciljem i ne može biti odgovoran za ubistva i progone koji su se desili pre tog razgovora sa Deronićem.
15.17 – Povodom tačke optužnice o Srebrenici, Veće smatra da je postojala jasna namera da se ubije svaki vojno sposoban musliman iz Srebrenice i Veće zaključuje da je optuženi zajedno sa Mladićem napravio dugoročni plan i da je postojala namera da se trajno i namerno ukloni muslimansko stanovništvo.
radovan karadzic sluca presudu u hagu
15.01 – Povodom tačke optužnice o taocima i otmici, veće je prosudilo da je Karadžić kriv, jer smatraju da su namerno zatočeni da bi se izbegli NATO napadi, što ukazuje na krivičnu odgovornost optuženog.
14.57 – Veće je konstatovalo da je namera Sarajevsko-romanijskog korupsa bila da gađaju civile i korsite neselektivnu i preteranu vatru.
“Sarajevosko-romanijski korpus je granatirao Sarajevo sa namerom da teroriše civilno stanovništvo. Veće kostatuje da je u sred te kampanje ranjeno i ubijeno na hiljade civila. Svi civili koji su živeli u gradu pretpreli su silni strah, velike muke, nikada nisu znali kada će se naći na merti Sarajevsko-ramnijskog korpusa”, saopštilo je Veće.
U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu. “Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror”, rekao je sudija.
14.48 – Civili u Sarajevu su ubijani dok su išli po vodu, pucano je po deci, navodi Veće.
https://www.youtube.com/watch?v=ZzPi8I4ooaM
14.43 – U zaključku vezano za opštine, optuženi snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje, zaključilo je Veće.
14.33 – Premijer Aleksandar Vučić zakazaće za sutra vanrednu sednicu vlade, a jedina tema će biti presuda Radovanu Karadžiću.
14.17 – Haški sud nije našao da je bilo genocida u opštinama koje su u optužnici navedene pre optužbi za zločin genocida u Srebrenici.
14.00 – Počelo je izricanje presude.
haski tribunal, predusa radovanu karadzicu
12.30 – Uhapšena Florans Artman, nekadašnja portparolka Haškog suda, u vreme kada je glavna tužiteljka bila Karla del Ponte.
12.17 – Direktor policije RS: Nema informacija da su u Prijedoru porasle tenzije. Gojko Vasić kaže da nema informacija da su porasle tenzije na području Prijedora zbog izricanja presude, kao i da policiji nisu najavljena nikakva okupljanja građana. On je dodao da je MUP RS svakako pojačao mere bezbednosti na celoj teritoriji tog entiteta.
11.23 – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dao je kratak intervju za list “Fajnenšl tajms” u kom je rekao da Haški tribunal nije pravna institucija već isključivo politička. On je dodao da odluke ovog tribunala nisu doprinele pomirenju, već podstiču na nove podele i destabilizaciju regiona.
11.23 – Današnji događaj u Haškom tribunalu nije donošenje presude Radovanu Karadžiću, nego njeno čitanje. Presuda je davno napisana, smatra Radovanov rođak Simeon Ćićo Karadžić (65) koji sa 90-godišnjom majkom živi u rodnom selu Karadžića – Petnjici – udaljenom oko tri kilometra od Šavnika na putu prema Žabljaku.
11.15 – Interesovanje za praćenje izricanja presude Radovanu Karadžiću je ogromno. Mediji su počeli da se okupljaju ispred zgrade Haškog tribulala.
10.00 – Plavšićeva: Ne verujem da bi se Radovan pokajao. Jesam se pokajala za ono što se ratnih godina dešavalo u Bosni i Hercegovini, ali nisam sigurna da bi se i Radovan Karadžić poneo isto, rekla je nekadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić.
predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić I Karadzic
Foto: Profimedia
Podsetimo, Karadžić (70), koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH 1992-95. U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na progon Muslimana i Hrvata širom u BiH 1992-95, koji je u sedam opština imao razmere genocida; kampanju artiljerijskih i snajperskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH; uzimanje osoblja Unprofora za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
RADOVAN KARADZIC KAO DRAGAN DABIC
Presudu Karadžiću izreći će raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon (O-gon Kwon) iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison (Howard Morisson) iz Velike Britanije i Melvil Berd (Melville Baird) iz Trinidada. U završnim rečima, u oktobru 2014, tužioci su zatražili da sudije Karadžića proglase krivim po svim tačkama optužnice i osude na doživotni zatvor.
Branio se sam, tražio slobodu
Karadžić, koji se branio sam, zatražio je da bude oslobođen, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu tokomK suđenja.S komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, Karadžić je u optužnici označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH koje su srpski lideri proglasili svojim.Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, s Karadžićem i Mladićem bili su, prema optužnici, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
RATKO MLADIC I RADOVAN KARADZIC
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010
Na kraju dokaznog postupka, u junu 2012, tužioci su tvrdili da su izneli “obilje dokaza” o Karadžićevoj krivici za genocid i progon nesrba.U Karadžićevu odbranu, iskaze je dalo 248 svedoka. Na poziv raspravnog veća, svedočio je jedan svedok. U spis je, tokom suđenja, uvedeno 11.000 dokaznih predmeta, a zapisnik ima 48.000 stranica.
RADOVAN KARADTIC
Foto: Facebook printscreen
Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, međutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.
Autor: Beta,Foto: Reuters,Foto: Kurir,Foto: Profimedia
