VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Makedonska pevačica Esma Redžepova preminula je jutros u Skoplju u 73. godini, posle kraće i teške bolesti. Mnogima će ostati upamćena po svom humanitarnom radu. U detinjstvu je bila siromašna, zbog čega je naučila da se bori glasom i da tokom karijere duže od 50 godina i drugima pomogne u ostvarenju ciljeva.
Esma je rođena u Makedoniji 1943. godine, kao peto od šestoro dece. Njen otac je u bombardovanju 1941. godine izgubio nogu, a Esma mu je pomogla da na dostojanstven način zarade za porodicu. Bio je čistač cipela, a malena Esma je radila dodatne poslove, nosila je mleko, čistila stanove…
Na njenu sreću ili nesreću, počela je rano da peva. Imala je samo 10 godina kada je pobedila na takmičenju koje je organizirao tadašnji Radio Skoplje. Ona je prva Romkinja koja je izašla da peva na romskom jeziku. Godine 1976. u Gandinagaru, Indiji, proglašena je za kraljicu romske muzike, što joj je dalo veliki motiv da neumorno radi i stvara.
“Moje detinjstvo je bilo jako teško, ali to sam iskoristila kao veliku školu. Zapravo, težu stranu života osetila sam u detinjstvu. Dok su mnogi rasli bezbrižno, ja sam radila razne poslove, nosila sam mleko, čistila stanove, čuvala psa jednom čuvenom skopskom doktoru Cipuševom, a zarađeni novac trošila sam ekonomično. Volela sam bioskop, pa bih svojom ušteđevinom kupovala karte. Borila sam se sa predrasudama u društvu, uvek sam se morala nekome da se dokazujem ali, kao što vidite, isplatilo se, ja sam zahvalna Bogu”, rekla je jednom prilikom kraljica romske muzike.
Kraljica romske muzike je za gotovo šest decenija estradnog staža održala više od 23.000 koncerata širom sveta, od čega je trećina bila humanitarnog karaktera. Esma je sa pokojnim suprugom Stevom usvojila i odgajila 48 dece, bavila se humanitarnim radom, a pesmama i angažovanjem doprinela je afirmaciji romske populacije.
Esma je prva Romkinja koja je zapevala na maternjem jeziku i dva puta bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.
Ona je potpredsednica Svetske organizacije Roma u svetu. Dva puta je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Prvi put 1987. godine kao kandidat Crvenog krsta Jugoslavije, a drugi put na inicijativu Svetske organizacije Roma. Poznato je da se svim snagama bori za bolji status Roma u svetu.
Nikad nije rađala, ali je usvojila njih 48. Njen suprug nikad joj nije dopustio da radi nešto što bi je udaljilo od pevanja i nastupa. Nikad u životu nije ni kuvala ni čistila jer je tvrdio da para šteti glasnim žicama. To ju je neki put jako ljutilo jer obožava da kuva, a on joj to nije odobravao i uvek je imala kućnu pomoćnicu. Decu su odlučili da usvoje jer su najčešće dolazila iz romskih porodica koje su bile teški socijalni slučajevi. Da bi ih sačuvali od domova ili ulice, Stevo ih je podučavao sviranju raznih instrumenata i danas su svi oni muzičari u nekim orkestrima i pošteno žive i zarađuju.
izvor:kurir/radio xxl
Naime, kako saznaje “Informer” u Ministarstvu zdravlja, svi dosadašnji rezultati istrage komisije formirane povodom ovog slučaja ukazuju na to da su loznički ortoped Dobrivoje Bojanić i pedijatri iz Doma zdravlja u ovom gradu odgovorni za smrt dečaka. Ukoliko i biohemijske analize, koje se očekuju za desetak dana, potvrde ove nalaze, protiv njih će najverovatnije biti podneta krivična prijava za nesavesno lečenje i teško delo protiv zdravlja ljudi, za koje je zaprećena kazna od dve do 12 godina robije.
Rezultati obdukcije nesumnjivo ukazuju na to da dečakova rana posle otvorenog preloma podlaktice nije dobro očišćena, zbog čega je došlo do infekcije. Pošto infekcija nije adekvatno lečena, izazvala je gangrenu.
Radenko Nikodinović(8)
– Prvi podaci obdukcionog nalaza pokazali su da je Radenko umro od gasne gangrene, koja je velikom brzinom ušla u krvotok. To je najozbiljnija komplikacija u medicini, koja se širi velikim intenzitetom i u većini slučajeva protiv nje nema spasa. Gasnu gangrenu je prouzrokovala rana na dečakovoj ruci, iz koje su izolovane čak tri vrste bakterija. To jasno ukazuje na činjenicu da lekari koji su primili Radenka neposredno posle povrede nisu očistili ranu na njegovoj ruci. Ona je morala da bude čista i sterilna – kažu iz Ministarstva zdravlja.
Kako su naveli, unutrašnjim nadzorom inspektora utvrđeno je da i da je pored otvorenog preloma i inficirane rane, dečak danima imao tegobe koje nisu primećene i adekvatno lečene.
– To je prouzrokovalo tešku kliničku sliku pacijenta sa, nažalost, smrtnim ishodom.
Nalazi su dalje poslati na biohemijske i histopatološke analize, koje će biti gotove za desetak dana, posle čega će delovati i Tužilaštvo.
– Ako ti rezultati potvrde nalaze obdukcije, nema sumnje da postoje svi uslovi da se protiv odgovornih lekara podnesu krivične prijave – objašnjavaju u Ministarstvu.
Milan Nikodinović, otac malog Radenka, kaže da kažnjavanje odgovornih lekara ne može da vrati njegovog sina, ali da im je važno da se zna istina.
– Znao sam da će izveštaj sa obdukcije potvrditi da je lekarski nemar ubio moje dete. I zbog toga neko mora da odgovara. Moje dete ništa ne može da vrati, ali ne želim da više ikada ijedno dete strada zbog nečijeg nemara i neopreznosti – rekao je Nikodinović.
U Institutu za majku i dete nisu želeli da komentarišu nalaze obdukcije dok svi rezultati ne budu gotovi.
– Dete je došlo u teškom stanju, sa ozbiljnom kliničkom slikom. Gasna gangrena je bila rasprostranjena u velikoj meri i zahvatila je veliki deo krvotoka. Čitav konzilijum od 56 lekara danonoćno je pratio njegovo stanje, i uradili su sve što su mogli, čak i preko njihove stručnosti. Suvišno je komentarisati da je neko od njih napravio lošu procenu pri lečenju, jer ništa više nismo mogli da učinimo – rekao je jedan od lekara koji je bio u timu.
izvor:Vesti
Venčanje bi trebalo da bude jedno od najlepših momenata u životu, ali šta se dogodi kada se pretvori više u noćnu moru nego u san!
U noći venčanja ona je umrla od unutrašnjeg krvarenja kada je njen novi “muž” silovao. Sa 8 godina!
Ova praksa je normalna pojava u Jemenu, gde je više od četvrtine ženske populacije u 2012. godinu venčano pre 15. godina života.
tradicija, vencanje, jemen
Zbog strahota kao što je ova mnoge grupe širom sveta traže zabranu za ovu vrstu tradicije, sa argumentom koji navodi da smo se odavno pomerili sa nivoa varvarizma i da tako treba i da nastavimo, mada su naišli na veliki otpor od trenutnog stanovništva Jemena.
Ovo zaista nije nešto što želimo da se dešava u 2016. godini. Iako je tradicija nešto što treba negovati i čuvati, ipak postoje neke stvari koje na prvom mestu ne bi trebalo ni da postoje.
