VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Borila se i izvojevala veliku pobedu. Svoju potresnu priču otkrila je za čitaoce Cosmopolitana
posao seksualno zlostavljanje otkaz seks
Foto Shutterstock
“Tog dana, kada sam izgubila i posao i stan, preplavio me je osećaj radosti. Kada sam se našla sa prijateljima te večeri, pitali su se kako mogu da budem toliko srećna. Bila sam neočekivano izbačena iz privatne firme sa Volstrita i luksuznog stana na Menhetnu. Moje stvari bile su natrpane u plastične kese. Ali moji prijatelji nisu znali šta sam sve prošla. A tog dana, nisam ni slutila da haos tek počinje.
Moje neobično putovanje počelo je devet meseci ranije, u leto 2013, na izletu u Hempton sa prijateljima. Sledećeg dana pošto smo stigli, dobili smo poziv za žurku u kući finansijera sa Volstrita. Prihvatili smo poziv i pridružili se ljudima koji su se okupili oko bazena. Živela sam u Njujorku tek nekoliko meseci, pošto sam se preselila iz rodne Švedske. Imala sam 23 godine, pohađala predavanja na Berkli koledžu na Menhetnu i tražila mesto gde bih mogla da stažiram. Imala sam diplomu iz medija i komunikacija sa švedskog univerziteta, jedan semestar koji sam pohađala u Hongkongu i iskustvo od godinu dana rada u marketinškoj firmi u Norveškoj.
Štedela sam da bih mogla da dođem u Sjedinjene Države sa studentskom vizom. I stigla sam sa dva kofera, bez ijednog poznanstva – prvi put sam bila u Americi.
Bendžamin Vej predstavio se kao finansijer, rekavši mi da je suvlasnik jednog lanca kafe-šopova u Švedskoj. Postavljao mi je brojna pitanja o mojoj prošlosti i porodici. Otvorena sam osoba, pa sam mu pričala o odrastanju na švedskom selu gde je moja porodica uzgajala konje, o tome kako volim da jašem. Bila sam povučeno dete. Ako bi profesor na času prozvao moje ime, pocrvenela bih. Ista stvar desila bi se ako bi mi se obratio neki dečak. A sanjala sam o preseljenju u veliki grad.
Gospodin Vej pozvao me je na koktel zabavu u njegov stan na Menhetnu i otišla sam sa drugaricom. On je živeo u penthausu u Ric-Karltonu u centru, sa fantastičnim pogledom na grad, luku, Kip slobode. Saznala sam da vodi privatnu firmu vrednu milijarde dolara na Volstritu koja se zove New York Global Group. Rodom iz Kine, rekao mi je da je došao u Ameriku uz pomoć misionara, sa samo 63 dolara u džepu. Oko dve decenije je stariji od mene, oženjen i ima decu.
PRIČA O SEKSUALNOM ZLOSTAVLJANJU
Foto Profimedia
U julu, pozvao me je na ručak u restoran na Volstritu. Mislila sam da ćemo razgovarati o mom stažiranju, možda nešto u vezi sa švedskim kofi-šopovima, ali on je imao nešto drugo na umu. Pitao me je da li bi mogao da sedne pored mene u separe, a onda je to i učinio, ne sačekavši da odgovorim. Rekao je da je „usamljen na vrhu“ i da bi želeo devojku pored sebe sa kojom bi mogao da putuje po svetu, naravno prvom klasom.
Predlog me je razljutio. Odgovorila sam: „Moraćete da pronađete nekog drugog za to“. Rekla sam da ja tražim posao.
Sledećeg dana, pozvao me je i rekao da je impresioniran što sam ga odbila jer ljudi njemu ne govore ne. Osetila sam se dobro zbog činjenice da poštuje to što sam mu se suprotstavila. Jasno sam mu stavila do znanja da želim samo posao pa sam pomislila da možemo da ostavimo iza sebe neprijatan ručak. Ponudio mi je posao i sjajnu poziciju: direktor korporativnih komunikacija. Plata bi mi bila oko 2.200 dolara mesečno. Kompanija bi sponzorisala moju radnu vizu. Imala bih kancelariju na 38. spratu u Tramp bildingu na Volstritu.
Počela sam da radim u oktobru 2013. Brzo sam počela da prisustvujem poslovnim večerama predstavljajući firmu. Gospodin Vej rekao mi je da bi trebalo da se oblačim u skladu sa svojom pozicijom. Želeo je da mi kupuje stvari, marame, nakit… Kada sam odbila, delovalo je kao da ga je to razljutilo. Pitala sam se da li je to možda zbog kulturoloških razlika. Ja sam iz Švedske, zemlje koja je poznata po polnoj ravnopravnosti. On je došao iz Kine, možda mu se činilo da sam nepristojna i nezahvalna. Bila sam nova na Volstritu. Nisam bila upoznata sa ponašanjem koje se smatra normalnim po američkoj biznis kulturi. Kada pogledam unazad, mislim da je on primetio moju ranjivost. Na kraju sam pristala. Imala sam osećaj krivice zato što sam ga uvredila.
PRIČA O SEKSUALNOM ZLOSTAVLJANJU ilustracija
Foto Shutterstock
bktvnews.com
Šokantno
Pavle Stevović (61), bivši finansijski direktor svih preduzeća pokojnog Željka Ražnatovića Arkana, dao je 17. avgusta prošle godine izjavu pred sudskim notarom u Novom Sadu u kojoj prvi put, posle 16 godina, otkriva da je u sefu u prostorijama FK Obilić posle ubistva Arkana ostalo čak 20,9 miliona maraka u kešu, kao i torba puna nakita, brilijanata i skupocenih satova.
U javnost je procurela Stevovićeva izjava, u kojoj su otkriveni do sada nepoznati detalji o Arkanovom bogatstvu. Bivši finansijksi direktor Željka Ražnatovića je otkrio do sada nepoznate detalje.
Izjavu prenosimo u celosti:
“Ja, Pavle Stevović, rođen dana 25. 11.1954. god. u Žabljaku, Crna Gora, sa prebivalištem u Novom Sadu, pri čistoj svesti i zdravom razumu, svestan da sam dužan da govorim istinu i da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo. Poznavao sam sada pokojnog Željka Ražnatovića, poznatog u javnosti pod nadimkom Arkan, bio sam njegov blizak prijatelj i poslovni saradnik. Radio sam kao finansijski direktor u svim preduzećima, uključujući i udruženja građana, koja su bila u vlasništvu Željka i to: DOO “Vizantin trejd” Beograd, DOO “Ari” Beograd, SDG DOO Beograd, Fond treće dete iz Beograda i FK Obilić, kao i Zadruga “Delije” u Beogradu. Osnivač “Vizantin trejda” i jedan od osnivača Zadruge “Delije” bila je Svetlana Ražnatović, poznata pod nadimkom Ceca, ali samo formalno, jer su faktički i navedeno preduzeće i zadruga bili pod isključivom kontrolom i upravljanjem pokojnog Željka.
Kao Željkov bliski saradnik i finansijski direktor bio sam detaljno upoznat sa svim tokovima novca svih preduzeća i udruženja koja su bila u vlasništvu i pod kontrolom sada pokojnog Željka. Jedino smo pokojni Željko i ja bili ovlašćeni potpisnici koji su mogli raspolagati novčanim sredstvima koja su se nalazila na računima navedenih preduzeća i udruženja, jer su samo naši potpisi bili deponovani kod tadašnjeg SDK, odnosno u bankama gde su se vodili računi navedenih preduzeća.
Zbog toga sam se često, gotovo svakodnevno, nalazio u situaciji da pokojni Željko preda mnom otvara sef koji se nalazio u njegovoj kancelariji u prostorijama FK Obilić, na petom spratu zgrade u Ulici Gospodara Vučića u Beogradu.
Arkan_fk obilic
Foto Shutter
Naime, kada je bilo potrebno izvršiti neka plaćanja, naročito zbog toga što se u to vreme, tačnije od 1996. do 2000. godine do Željkovog ubistva, zidao stadion FK Obilić, sada pokojni Željko je u mom prisustvu otvarao sef i iz njega vadio novac (nemačke marke) i meni davao da promenim u dinare, uplatim na račun i izvršim plaćanje preko računa. Keš od fudbalera lično mi je poznato da je pokojni Željko u svom sefu, koji je držao u pomenutoj kancelariji u prostorijama FK Obilić, uvek imao u rezervi, u gotovini, iznos od 10.000.000,00 DM (deset miliona nemačkih maraka) i taj novac nije dirao. Ovo mi je poznato zato što je pokojni Željko meni kao svom najbližem saradniku pokazao ovaj novac i rekao mi je da taj novac drži u rezervi i da ne želi da ga dira. I kasnije sam, svaki put kada bih otvarao sef, viđao taj novac u sefu. Zbog toga je u situaciji kad nije bilo dovoljno drugog novca da bi se izmirile sve obaveze pok. Željko pozajmljivao novac od drugih upravo iz razloga što je ovaj novac držao kao rezervu za ne daj bože i nije htio da se troši.
Oko Nove 2000. godine, dakle, veoma kratko pred smrt, pokojni Željko, i to koliko se sećam, na oko dva do tri dana pre njegove pogibije, Željko je dobio novac od bugarskog kluba Liteks na ime prodaje ukupno osam igrača, među kojima su bili Babeu, Savić, Živković, Litera i drugi i tom prilikom mu je isplaćena prva tranša od po 800.000,00 DM (osamsto hiljada nemačkih maraka) za svakog igrača, odnosno ukupno je u ovoj prvoj tranši za svih osam fudbalera isplaćeno 6.400.000,00 DM (šest miliona i četristo hiljada nemačkih maraka). Ovaj novac je pokojni Željku isplaćen na ruke i meni je Željko rekao da je primio ovaj novac i pokazao mi ga u sefu koji se nalazi u njegovoj kancelariji u FK Obilić.
svadba arkan i ceca
Foto Story
Pored toga, oko Nove 2000. godine za prodaju fudbalera Grozdića pokojnom Željku je sada isto tako pokojni Žarko Nikolić lično doneo 4,5 miliona DM (četiri i po miliona nemačkih maraka) na benzinskoj pumpi kod Feketića. I ovaj novac je pokojni Željko držao u sefu u svojoj kancelariji u FK Obilić. Evakuacija nakita Pored gotovog novca, pokojni Željko je imao ogromnu količinu dragog kamenja i zlata tj. zlatnog nakita, koji je pokojni Željko držao u drugom sefu, koji se nalazi u njegovoj kući na Senjaku u ulici Ljutice Bogdana 3 u Beogradu, a kada je počelo bombardovanje, pošto je njegova kuća u ulici Ljutice Bogdana bila meta, pokojni Željko je mene zadužio da sav ovaj nakit i drago kamenje, koje je pokojni Željko spakovao u jednu veću putnu tašnu (koja je bila izuzetno teška), prenesem iz sefa u njegovoj kući i to prvo na više različitih lokacija u Beogradu (u više različitih stanova) po Željkovom nalogu, a po završetku bombardovanja ja sam sve to odneo u njegovu kancelariju u FK Obilić, gde je pokojni Željko sav ovaj nakit i drago kamenje stavio takođe u svoj sef u kancelariji u prostorijama FK Obilić.
Takođe, pokojni Željko je bio pasionirani ljubitelj brilijanata i skupocenih satova pa je imao i veliku kolekciju skupih satova marke (15-20 komada), kao i veliku količinu brilijanata, koje je takođe držao u sefu u kancelariji u FK Obilić. Sat koji je pokojni Željko uviek nosio na ruci kupio je preko kataloga. U pitanju je bio skup sat ukrašen brilijantima i plaćen je 153.000,00 DM (sto pedeset tri hiljade nemačkih maraka). Radilo se o satu koji se pravio u malim serijama. Pokojni Željko je zajedno sa mnom razgledao katalog i video sam da je kataloška vrednost ovog sata iznosila pomenutih 153.000,00 DM. Video sam da je i na dan kada je ubijen, pokojni Željko ovaj sat imao na ruci, jer sam tog dana bio sa njim, oko dva sata pre njegovog ubistva, sedeo sam sa njim u njegovoj kući u ulici Ljutice Bogdana 3, kada mi je rekao da mora da ide sa svojom suprugom Svetlanom u “Interkontinental”, gde je ubijen.
Foto Profimedia Ukupno je imao 84 slike koje je kupio pre zaključenja braka sa Svetlanom i među kojima su se nalazile slike Paje Jovanovića, Petra Lubarde, Save Šumanovića i drugih naših slikara, a imao je i jednu sliku neprocenjive vrednosti poznatog slikara Fransiska Goje. Inače, u štampi sam vidio da je upravo taj sat Svetlana Ražnatović poklonila sinu Veljku za njegov 18. rođendan. Preskupe slike, sav novac koji sam spomenuo, i to onih 10.000.000,00 DM (deset miliona nemačkih maraka) koje je pokojni Željko držao u sefu i sav novac dobijen od prodaje fudbalera, kao i brilijanti, drugo drago kamenje, nakit, kolekcija satova, sve se to nalazilo u sefu u njegovoj kancelariji u FK Obilić i znam da Željko za života time nije raspolagao, odnosno da je sve to ostalo u sefu na dan njegove pogibije, a što je meni poznato iz razloga što sam gotovo svaki dan dolazio u situaciju da vidim sadržinu sefa, koji je Željko gotovo svakodnevno otvarao u mom prisustvu i iz sefa vadio novac i meni davao na ruke kako bismo izvršili plaćanje za izgradnju stadiona i drugo.
Pokojni Željko je novac ulagao i u umetničke slike i stvorio je veliku kolekciju izuzetno vrednih umetničkih slika. Sve slike su bile originali i Željko ih je držao u kući na Senjaku u ulici Ljutice Bogdana 3, a jedan mali broj slika je držao i u kazinu “Grand”. Sve ove slike su na dan njegove smrti ostale u njegovoj kući, gde sam bio sa Željkom na oko dva sata pre njegove pogibije, kako sam već gore izjavio… Nakon što je pucano na Željka i nakon što je izdahnuo u Urgentnom centru, zajedno sa ostalima sam iz Urgentnog centra došao u njegovu kuću, kojom prilikom je Svetlana Ražnatović odmah počela raspitivati gde su ključevi koje je uvek nosio sa sobom i od kojih se nije razdvajao (i na kojima su se nalazili i ključevi od sefova), a bio sam u njegovoj kući i kada je to veče njegov sin Mihajlo iz Urgentnog centra donio jaknu pokojnom Željka, izvadio iz džepa svežanj ključeva, na kojima su se nalazili i ključevi od sefova, kako onog u kući tako i onog u njegovm uredu u FK Obilić.
Ove ključeve je Mihajlo predao Svetlani Ražnatović Ceci, u nazočnosti svih nas koji smo se tada nalazili u kući. Naknadno sam čuo da je te iste noći Svetlana Ražnatović poslala svoju sestru da promeni brave od ureda pokojnog Željka u prostorijama FK Obilić, na petom spratu zgrade u ulici gospodara Vučića u Beogradu, koja je to i učinila” rekao je u izjavi Stevović.
Foto Aleksandar Jovanović (Avaz.ba)
