Darko Mladić je izjavio da će od Haškog tribunala zatražiti da njegovog oca zbog lošeg zdravstvenog stanja prebace na lečenje van zatvora u Sheveningenu.
Želja Ratka Mladića (73), koji u pritvoru Haškog tribunala čeka presudu po optužnici za ratne zločine i genocid u Srebrenici, je da, kada umre, bude sahranjen pored svoje ćerke Ane, koja je pod nerazjašnjenim okolnostima preminula 24. marta 1994. godine, kaže njegov sin Darko.
On nerado priča sa nama o tome. Uvek nastoji da bude pozitivan. Ali kada je Ana nastradala, on je odmah rekao: “Ja ću biti pored nje” – kratko je o ovoj bolnoj temi rekao Mladićev sin za Alo.
Darko Mladić je izjavio da će od Haškog tribunala zatražiti da njegovog oca zbog lošeg zdravstvenog stanja prebace na lečenje van zatvora u Sheveningenu.
Mladićev advokat Branko Lukić izjavio je da je odbrana tražila izuzeće sudija Alfonsa Orija i Kristofa Fladža zbog pristrasnosti.
– Nemamo sve medicinske podatke o Mladićevom zdravstvenom stanju i tražimo da se saopšti kakvu terapiju prima, ali haška procedura za to je složena – kaže Lukić o Mladićevom zdravlju.
On dodaje da je sudija Ori, koji je sudio generalu Stanislavu Galiću, našao u presudi da je kriv i Mladić, a da je Fladž u presudi generalu Zdravku Tolimiru takođe utvrdio Mladićevu krivicu.
– Mladić je pred ovim Tribunalom osuđen u predmetima u kojima nije učestvovao. Presuđeno mu je i u predmetu Karadžić, Popović, Krstić. Jedan kuriozitet u funkcionisanju ovog tribunala su presuđene činjenice – rekao je advokat Lukić za Alo.
Prema njegovim rečima, izuzetno su male šanse da se dokaže da nije tačno nešto što je sudija u svojoj prethodnoj presudi utvrdio kao takvo, te da je ishod Mladićevog suđena već poznat.
Ratko Mladic/Hag
Foto: Tanjug / AP
– Onda onaj prethodni postupak moraju da ponove, a to se pri kraju postojanja Tribunala nikom ne radi. I sad treba očekivati da sudija, koji ne samo da je presudio neke činjenice koje su deo našeg predmeta i koji je osudio mog klijenta, bude nepristrasan. To je apsurd – rekao je Lukić.
Darko Mladić dodaje da je njegov otac jedva izdržao suđenje.
– On nije ni bio sposoban da prati proces. Dešavalo se ponekad da se zbog dva moždana udara isključi i ne sluša suđenje. Advokatu je na papirić poluparalizovanom rukom pisao odgovor, a za to vreme sudija bi već pročitao drugih 16 pitanja. Teško je ustajao, nije mogao da jede, a brijao se nekako levom rukom – otkrio nam je sin haškog optuženika.
U Ministarstvu pravde Srbije je rečeno za Alo da još nisu dobili nikakav zahtev za privremeno puštanje na slobodu Mladića zbog lečenja u drugoj ustanovi.
(Telegraf.rs)
Lider radikala Vojislav Šešelj oslobođen je po svih devet tačaka optužnice, saopštilo je veće haškog tribunala. Šešelj sa osmehom dočekao vest, region šokiran.
Haški tribunal oslobodio je lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja su ga teretile da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
– Vojislav Šešelj je od danas slobodan čovek – rekao je sudija Antoaneti.
Pre nego što je izgovorio ove reči Antoaneti je rekao da lider radikala nije kriv ni po jednoj od tačaka optužnice.
– Po tački 1. – progon i zločin protiv čovečnosti: Nije kriv; Tačka 4. ubistvo: Nije kriv; Tačka 8. mučenje: Nije kriv; Tačka 9. okrutno postupanje: Nije kriv; Tačka 10. deportacije: Nije kriv; Tačka 11. nehumana dela: Nije kriv; Tačka 12. Razaranje i pustošenje: Nije kriv; Tačka 13. Uništavanje religijskih i obrazovnih objekata: Nije kriv; Tačka 14. pljačkanje javne i privatne imovine: Nije kriv – nabrajao je predsednik pretresnog veća.
Šešelj je izricanje presude dočekao u Beogradu. Podsetimo, u svom nalogu od 16. marta, veće je ocenilo da nije potrebno Šešelja dovoditi u Hag, ali mu je ila ostavljena mogućnost da prati ovu presudu putem video-veze, što je Šešelj odbio.
Nakon izricanja presude, u prostorijama Srpske radikalne stranke usledilo je slavlje. Lider radikala se potom pojavio pred novinarima i poručio da je mogao “bar malo da dobije, da neprijatelji ne bi besneli”.
Domaća javnost pozdravlja i osuđuje presudu Šešelju, a Tužilaštvo Haškog tribunala je poručilo da je “uzelo na znanje presudu” i da će razmotriti da li ima osnova za žalbu.
Presuda Šešelju glavna je vest u svim svetskim medijima. Sajt Bi-Bi-Si ispratilo je izricanje presude lideru radikala uz opasku da je oslobođen “srpski ultranacionalista”.
Burno su reagovali mediji u regionu, ali i bosanski i hrvatski zvaničnici.
Od šoka ne može da se oporavi ni sudija Flavija Latanci. Ona je u izdvojenom mišljenju, u odnosu na oslobađajuću presudu iznela svoje stavove zašto je glasala drugačije od dvojice kolega u sudskom veću, odnosno zašto smatra da je Šešelj kriv za optužbe za koje se tereti.
On je, za razliku od dvojice kolega – sudija Žan Klod Antoanetija i Mandiaje Ni Janga, uverena da je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izvršen rasprostranjen i sistematski napad, kao i da su u tom kontekstu počinjeni zločini protiv covecnosti, između ostalog i u Vojvodini, navodi se u sažetku njenog delimično suprotnog mišljenja koje je objavio tribunal.
Navodi i da smatra da većina članova veća prilikom donošenja presude nije uzela u obzir klimu zastrašivanja kojoj je Vojislav Šešelj izlagao svedoke, kao i da veće nije pružilo dovoljno obrazloženja, ili nikakvo obrazloženje, kojima bi potkrepilo svoje zaključke.
Latanci je takođe zakljucila da su njene kolege oslanjaju na razloge koji nisu relevantni da bi se isključila odgovornost Vojislava Šešelja “čime je presuda prepuna razmatranja koja se odnose pre na ius ad bellum i na ustavno pravo bivše Jugoslavije nego na ius in bello”.
Na osnovu predočenih dokaza sudija Latanci je uverena da je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izvršen rasprostranjen i sistematski napad, kao i da su u tom kontekstu počinjeni zločini protiv čovečnosti, između ostalog i u Vojvodini (Srbija), navodi se u dokumentu.
On je, nasuprot većini u veću, zaključila da je veće usvojilo brojne dokaze koji utvrđuju postojanje udruženog zločinackog poduhvata koji je imao za cilj da primora neSrbe da napuste delove bivše Jugoslavije činjenjem zločina. Slično tome, zaključila je da su ispunjeni svi uslovi da se Vojislavu Šešelju izrekne osuđujuca presuda za fizičko počinjenje krivicnog dela progona putem direktnog i javnog omalovatavanja nesrpskih civila u govoru odrtanom u Hrtkovcima 6. maja 1992. Ona smatra da postoje dovoljni dokazi potrebni za zaključak da je Šešelj podsticao zločine koji mu se optužnicom stavljaju na teret (sa izuzetkom pljačke) putem svojih huškačkih govora.
Takođe je zaključila da nijedan razuman presuditelj o činjenicama nije mogao da odbaci odgovornost Vojislava Šešelja za pomaganje i podržavanje pružanjem materijalne i moralne podrške svojim dobrovoljcima kao i svojim značajnim doprinosom zločinima koji su ti dobrovoljci počinili.
Tok suđenja
Presudu je čitao predsednik pretresnog veća sudija Žan Klon Antoaneti. On je rekao da se čita sažetak presude, da je tokom procesa salušano 99 svedoka, da prikupljeno 1400 dokaznih predmeta, kao i da presuda broji više od 100 strana.
Antoaneti je podsetio da Tužilaštvo tvrdi da je Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa Slobodanom Miloševićem, vojnim i paravojnim snagama, “četnicima” i “šešeljevcima”.
– Glavna uloga Vojislava Šešelja bila je rasparivanja mržnje i regrutovanje dobrovoljaca koji su išli na teren, pa integrisani u srpske snage, koje su delovale u BiH i Hrvatskoj – saopštilo je Veće.
Antoaneti je rekao da tužilac ne tvrdi da je Šešelj bio vojni starešina, ali mu pripisuje velika ovlašćenja u zonama sukobama, koje je Šešelj navodno posećivao da bi “osnažio moral dobrovoljaca”. Tužilac tvrdi da je Šešelj imao direktna ovlašćenja nad dobrovoljcima, ali i da je neke čak i odlikovao dodelivši im titulu vojvode, koju je i sam nosio.
Drugi deo tužbe se odnosi da je Šešelj počinio više krivičnih dela i da je omalovažavao nesrpsko stanovništvo u Vukovaru i da je pozivao na njihovo proterivanje sa tih područja.
Antoneti je rekao da je optužnica više puta menjana i da sada sadrži 9 tačaka, od kojih se tri tačke odnose na zločine protiv čovečnosti, a šest na na ubistvo, mučenje, bezobzirno razaranje sela, hotimično uništavanje objekata posvećenih religiji i pljačkanje javne i privatne imovine.
– Tačka 1. progon, deportacija tačka 10. nehumana dela tačka 11., tačka 6. ubistvo, tačka 8. mučenje, tačka 13. hotimično uništavanje objekata namenjenih religiji ili obrazovanje, tačka 14. pljačka javne imovine… – nabrojio je Antoaneti.
– Vojislav Šešelj se po svim tačkama optužnice izjasnio da nije kriv i branio se sam bez pomoći branioca – podsetio je Antoaneti i dodao da je Šešelj aktivno učestvovao u prvoj fazi postupka.
– Osporavao je legalnost međunarodnog suda i kredibilitet svedoka- istakao je Antoaneti.
Rečeno je i da je većina članova Veća došla do konstatacije da Tužilaštvo pravi razliku između krivičnih dela koje je počinio Šešelj i dela koja su počinjena u okviru zločinačkog poduhvata, ali nije dosledno do kraja, pa se stiče utisak da je Šešelj po svim tačkama optužen za zločinački poduhvat.
Sudija je istakao i da tužilac nedosledno koristi termine “nasilje” i “zločin”.
On je istakao i da veće smatra da su optužnica i dokazni predlozi tužilaštva puni nejasnoća i nedoslednosti, što je zakomplikovalo rad i tužilaštva i odbrane i sudskog veća.
ZAKLJUČCI VEĆA:
Veće je uvrstilo u spis veći broj publikacija Vojislava Šešelja i to nam je jasan pokazatelj da li se Šešelju mogu pripisati govori koji se u tim publikacijama citiraju.
– Takođe, uvrstili smo i pismene izjave svedoka, koji su prvobitno dali u korist tužilaštva, a zatim su tokom svedočenja delimično ili potpuno pobijali to što su dali u pisanim izjavama. Veće je razmotrilo svako svedočenje posebno – rekao je Antoaneti a potom dodao da su veću predočeni obimni dokazi u vezi sa hronologijom događaja koji su doveli do raspada bivše Jugoslavije.
– U martu 1990 godine Vojislav Šešelj je osnovao SPO sa Vukom Draškovićem. Nakon nesuglasica između njih dvoje u junu iste godine je osnovao Srpski četnički pokret čiji je bio predsednik, a potom je u februaru 1991. osnovana Srpska radikalna stranka. SRS je uglavnom preuzeo ciljeve SČP, koji su predviđali osnivanje “Velike Srbije” – rekao je Antoaneti.
Nakon toga je saopšteno da je veće detaljno istraživalo ko su bili “Šešeljevci” kako ih ne bi brkali sa “četnicima”.
– Analiza dokaza pokazala je da su se “Šešeljevci” mogli identifikovati po fizičkom izgledu i odeći, ali da to nije bilo odlučujuće. Veće je pažljivo identifikovalo pojedince povezane sa SRS, umesto da sve “četnike” poveže sa Šešeljem – saopštilo je Veće.
Šešelj nije povezan sa paravojnim formacijama
Veće je reklo da nema dovoljno dokaza da je Vojislav Šešelj bio povezan sa paravojnim formacijama.
– Sud je našao da su Šešeljevi dobrovoljci bili “moralno potčinjeni” lideru SRS, ali ne i pod njegovom vojnom komandom kada su učestvovali u borbenim dejstvima – reklo je veće.
Veće konstatovalo da ne postoje pravni elementi za zločine protiv čovečnosti
Antoaneti je istakao da dokazi ne dokazuju da se u Hrtkovcima radilo o organizovanom napadu na hrvatsko stanovništvo, kao i da je većina članova Veća konstatovala da Šešelj nije direktno učestvovao u proterivanjima Hrvata iz Hrtkovaca, kao i da Tužilaštvo ne bi trebalo da zahteva direktnu, već indirektnu odgovornost za progon.
– Ne postoje pravni argumenti za bilo kakvu krivičnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti – naveo je Antoaneti i dodao da Tužilaštvo nije dalo dovoljno dokaza za zločine ubistva nesrpskih zatočenika kod Sarajeva, mučenje kod Zvornika, pljačkanje privatne i javne imovine u Vukovaru…
Ratni zločini – veće smatra da je utvrđeno postojanje oružanog sukoba u Hrvatskoj u vreme na koje se donosi optužnica.
Tužilac nije predočio dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da su počinjena sledeća krivična dela:
Ubistvo na području Crne reke, okrutno postupanje prema zatočenicima na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mučenje u kasarni, ubistvo civila oko Sarajeva, pljačke imanja kod Vukovara.
– Nije kriv za pustošenje sela i gradova – saopštilo je Veće.
Tužilac NIJE dokazao postojanje udruženog zločinačkog poduhvata.
Nije postojalo podsticanje za ratne zločine. Većina članova veća smatra da Tužilaštvo nije dokazalo da nije postojala uzročno posledična veza između Šešeljevih govora i zločina koji su počinjeni u Mostaru, Zvoniku i širem području Sarajeva.
PRESUDA:
VEĆE PO TAČKI 1. – PROGON I ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 4. – UBISTVO – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 8. MUČENJE – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 9. OKRUTNO POSTUPANJE – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 10. DEPORTACIJA – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 11. NEHUMANA DELA – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 12. RAZARANJE I PUSTOŠENJE – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 13. UNIŠTAVANJE RELIGIJSKIH I OBRAZOVNIH OBJEKATA – OPTUŽENI NIJE KRIV
TAČKA 14. PLJAČKANJE JAVNE I PRIVATNE IMOVINE – OPTUŽENI NIJE KRIV
– Ovom oslobađajućom presudom po svih devet tačaka optužnice, nalog za hapšenje od juna 2015. godine postaje bezbedan. Vojislav Šešelj slobodančovek – rekao je Antoaneti.
izvor:alo/radio XXL
Radovan Karadžić osuđen je na 40 godina zatvora u Hagu. U vreme izdržavanja kazne biće uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru, odnosno od 2008. godine.
Haški tribunal proglasio ga je krivim za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, zločine u Sarajevu, uzimanje talaca pripadnika UN i drugih organizacija, dok je oslobođen za genocid u sedam opština, odnosno Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica, Zvornik.
U Haškom tribunalu danas u 14 sati počelo izricanje prvostepene presude bivšem predsedniku Republike Srpske i vrhovnom komandantu Vojske RS Radovanu Karadžiću
15.40 – Veće je donelo presudu u iznosu od 40 godina zatvora.
15.29 – Veće smatra da je optuženi znao da hiljade zarobljenika predstavljaju veliki procenat muslimanskog stanovništva u Srebnici, a uprkos tome se složio sa tim i nije sprečio eliminisanje, već naredio da se premeste i ubiju. Zaključak Veća je da je postojala namera o uništavanju bosanskih muslimana, ali napominje da može da zaključi da se optuženi složio sa zajedničkim ciljem i ne može biti odgovoran za ubistva i progone koji su se desili pre tog razgovora sa Deronićem.
15.17 – Povodom tačke optužnice o Srebrenici, Veće smatra da je postojala jasna namera da se ubije svaki vojno sposoban musliman iz Srebrenice i Veće zaključuje da je optuženi zajedno sa Mladićem napravio dugoročni plan i da je postojala namera da se trajno i namerno ukloni muslimansko stanovništvo.
radovan karadzic sluca presudu u hagu
15.01 – Povodom tačke optužnice o taocima i otmici, veće je prosudilo da je Karadžić kriv, jer smatraju da su namerno zatočeni da bi se izbegli NATO napadi, što ukazuje na krivičnu odgovornost optuženog.
14.57 – Veće je konstatovalo da je namera Sarajevsko-romanijskog korupsa bila da gađaju civile i korsite neselektivnu i preteranu vatru.
“Sarajevosko-romanijski korpus je granatirao Sarajevo sa namerom da teroriše civilno stanovništvo. Veće kostatuje da je u sred te kampanje ranjeno i ubijeno na hiljade civila. Svi civili koji su živeli u gradu pretpreli su silni strah, velike muke, nikada nisu znali kada će se naći na merti Sarajevsko-ramnijskog korpusa”, saopštilo je Veće.
U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu. “Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror”, rekao je sudija.
14.48 – Civili u Sarajevu su ubijani dok su išli po vodu, pucano je po deci, navodi Veće.
https://www.youtube.com/watch?v=ZzPi8I4ooaM
14.43 – U zaključku vezano za opštine, optuženi snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje, zaključilo je Veće.
14.33 – Premijer Aleksandar Vučić zakazaće za sutra vanrednu sednicu vlade, a jedina tema će biti presuda Radovanu Karadžiću.
14.17 – Haški sud nije našao da je bilo genocida u opštinama koje su u optužnici navedene pre optužbi za zločin genocida u Srebrenici.
14.00 – Počelo je izricanje presude.
haski tribunal, predusa radovanu karadzicu
12.30 – Uhapšena Florans Artman, nekadašnja portparolka Haškog suda, u vreme kada je glavna tužiteljka bila Karla del Ponte.
12.17 – Direktor policije RS: Nema informacija da su u Prijedoru porasle tenzije. Gojko Vasić kaže da nema informacija da su porasle tenzije na području Prijedora zbog izricanja presude, kao i da policiji nisu najavljena nikakva okupljanja građana. On je dodao da je MUP RS svakako pojačao mere bezbednosti na celoj teritoriji tog entiteta.
11.23 – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dao je kratak intervju za list “Fajnenšl tajms” u kom je rekao da Haški tribunal nije pravna institucija već isključivo politička. On je dodao da odluke ovog tribunala nisu doprinele pomirenju, već podstiču na nove podele i destabilizaciju regiona.
11.23 – Današnji događaj u Haškom tribunalu nije donošenje presude Radovanu Karadžiću, nego njeno čitanje. Presuda je davno napisana, smatra Radovanov rođak Simeon Ćićo Karadžić (65) koji sa 90-godišnjom majkom živi u rodnom selu Karadžića – Petnjici – udaljenom oko tri kilometra od Šavnika na putu prema Žabljaku.
11.15 – Interesovanje za praćenje izricanja presude Radovanu Karadžiću je ogromno. Mediji su počeli da se okupljaju ispred zgrade Haškog tribulala.
10.00 – Plavšićeva: Ne verujem da bi se Radovan pokajao. Jesam se pokajala za ono što se ratnih godina dešavalo u Bosni i Hercegovini, ali nisam sigurna da bi se i Radovan Karadžić poneo isto, rekla je nekadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić.
predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić I Karadzic
Foto: Profimedia
Podsetimo, Karadžić (70), koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH 1992-95. U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na progon Muslimana i Hrvata širom u BiH 1992-95, koji je u sedam opština imao razmere genocida; kampanju artiljerijskih i snajperskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH; uzimanje osoblja Unprofora za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
RADOVAN KARADZIC KAO DRAGAN DABIC
Presudu Karadžiću izreći će raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon (O-gon Kwon) iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison (Howard Morisson) iz Velike Britanije i Melvil Berd (Melville Baird) iz Trinidada. U završnim rečima, u oktobru 2014, tužioci su zatražili da sudije Karadžića proglase krivim po svim tačkama optužnice i osude na doživotni zatvor.
Branio se sam, tražio slobodu
Karadžić, koji se branio sam, zatražio je da bude oslobođen, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu tokomK suđenja.S komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, Karadžić je u optužnici označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH koje su srpski lideri proglasili svojim.Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, s Karadžićem i Mladićem bili su, prema optužnici, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
RATKO MLADIC I RADOVAN KARADZIC
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010
Na kraju dokaznog postupka, u junu 2012, tužioci su tvrdili da su izneli “obilje dokaza” o Karadžićevoj krivici za genocid i progon nesrba.U Karadžićevu odbranu, iskaze je dalo 248 svedoka. Na poziv raspravnog veća, svedočio je jedan svedok. U spis je, tokom suđenja, uvedeno 11.000 dokaznih predmeta, a zapisnik ima 48.000 stranica.
RADOVAN KARADTIC
Foto: Facebook printscreen
Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, međutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.
Sudsko veće Haškog tribunala najavilo je da će danas izreći presudu u slučaju protiv prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je 1995. godine podigao optužnicu protiv njega. Radovan Karadžić je bio u bekstvu od 1996. godine do 21. jula 2008. godine kada je uhapšen u Srbiji. Organi Republike Srbije su ga 30. jula 2008. godine, izručili Haškom tribunalu.
Radovan Karadžić je srpski psihijatar, pesnik i političar, prvi predsednik Republike Srpske, te jedan od osnivača i prvi predsednik Srpske demokratske stranke.
Otac mu je bio zanatlija, poreklom sa Kosova. Karadžić je završio medicinski fakultet. Školovao se određeno vreme u Americi, a po povratku radio je u bolnici u Sarajevu kao psihijatar, stručnjak za depresije. Oženjen je i ima dvoje dece.
Politikom je počeo intenzivno da se bavi 1990. godine kada je izabran za predsednika Srpske demokratske stranke.
S obzirom da su muslimanske i hrvatske stranke iz Bosne i Hercegovine bile protiv ostanka BiH u sastavu Jugoslavije, Karadžić se, sa drugim srpskim političarima iz BiH, naredne 1992. godine, angažovao na stvaranju Republike Srpske koja je Srbima, u Bosni i Hercegovini, trebalo da obezbedi ostanak u jugoslovenskoj federaciji. Smatra se izuzetno strpljivim, staloženim, slatkorečivim i veštim pregovaračem.
Radovan Karadzic
Bio je predsednik Republike Srpske četiri godine, od 1992. do 1996 godine.
Nakon rata u BiH, Haški tribunal je 24. jula i zatim 16. novembra 1995. podigao optužnicu protiv Radovana Karadžića i načelnika generalštabaVojske Republike Srpske Ratka Mladića.
Optužnica
Optužnica Haškog tribunala tereti Radovana Karadžića po 11 tačaka, i to:
– po 6 tačaka za genocid, saučešće u genocidu, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja, i teške povrede Ženevske konvencije iz 1949. (namerno ubijanje).
– za proterivanje na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije, i druge nehumane činove – prisilno preseljavanje.
– za nezakonito unošenje terora među civile i držanje talaca.
Karadžićevi branioci, pobijaju ovo optužbe navodeći da on često nije imao komandnu odgovornost, te da je izdao više komandi o poštovanju ratnog prava. U narodu Republike Srpske, Karadžić još uvek uživa veliki ugled. U jednoj anketi sprovedenoj 2004. u Republici Srpskoj, većina građana je u Karadžiću videla nepravedno optuženog heroja, a ne ratnog zločinca.
Radovan Karadžić u Hagu
Foto: Profimedia
Za Radovanom Karadžićem Interpol je raspisao poternicu, a vlada SAD je ponudila nagradu od čak 5 miliona dolara za pomoć u hapšenju Mladića i Karadžića.
Međunarodne snage pokušale su u više navrata da ga uhapse, međutim uglavnom su tada dolazili do pomagača, koje su, prema nekim navodima, zlostavljale i po nekoliko dana držale uhapšenim bez dizanja bilo kakve optužnice.
Hapšenje
Radovan Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine. U tom trenutku se nalazio u gradskom autobusu na liniji 73, na relaciji Beograd-Batajnica. Međutim, prema rečima advokata Svetozara Vujačića hapšenje je obavljeno tri dana ranije, 18. jula. Advokat je takođe izjavio da pored toga što prilikom hapšenja Karadžić nije pružao otpor, kapom mu je odmah prekriveno lice, tako da nije mogao da vidi ko ga je uhapsio. Oči su mu otkrivene tek kada se našao u pritvoru u nekoj prostoriji, na nepoznatoj lokaciji.
Radovan Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine kao Drgan Dabić
Tokom svog skrivanja predstavljao se kao dr Dragan David Dabić – istraživač u oblasti psihologije i bioenergije. Pod lažnim imenom učestvovao je na više predavanja.
Kada je uhapšen, Karadžić je bio potpuno neprepoznatljiv: sede, duge kose vezane u rep, duge, sede brade sa brkovima i naočarima, uglavnom sa šeširom.
Poezija Radovana Karadžića
Jedna od njegovih pesama, na koju je bio posebno ponosan, glasila je:
Ja čujem kako nesreća zaista korača
pretvorena u bubu.
Kad dođe čas smrviće bubu
k’o što trošnog pevača mrvi tišina i pretvara ga u glas.
Ja znam da je sve ovo priprema jauka
šta sprema crni metal u garaži.
Gle kako strah pretvoren u pauka
po svome kompjuteru odgovor traži.
Nakon što je te 2008. godine, ministarka pravde Vlade Srbije Snežana Malović potpisala odluku o izručenju, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom, Karadžić je 30. jula 2008. godine u 3.45 izveden iz zgrade Okružnog suda u Beogradu i prebačen na beogradski aerodrom Nikola Tesla. Prvo je prebačen avionom Vlade Srbije iz Beograda u Roterdam gde je stigao oko 6.30 ujutru, a potom je helikopterom prebačen u zatvor u Ševeningen.
Karadžić je 31. jula 2008. prvi put izveden pred Sudsko veće Haškog tribunala kojim je predsedavao sudija Alfons Ori iz Holandije. Optuženik je objavio da želi da se brani sam.
Nakon 8 godina suđenja, Haški tribunal će Radovanu Karadžiću izreći presudu danas.
izvor:srbijadanas/Radio XXL
Pevačica dobila Ivana Marinkovića na sudu
On prema presudi mora pevačici da isplati sve alimentacije od 2012. do 2014. godine ili će u suprotnom ići u zatvor
Goca Tržan dobila je spor koji je na sudu vodila protiv bivšeg supruga Ivana Marinkovića. On prema presudi mora pevačici da isplati sve alimentacije od 2012. do 2014. godine ili će u suprotnom ići u zatvor.
Ivan je sada u velikim problemima jer nema odakle da isplati dugovanja. Osim što je nezaposlen, on ni stan koji je nasledio nakon majčine smrti ne može da proda jer je pod hipotekom. Inače, alimentacija za njegovu i Gocinu ćerku Lenu je najpre iznosila 5.000 dinara, a posle 12.000.
– Odavno ne komentarišem te stvari, tako da neću ni sada – rekao nam je Ivan kada smo ga pozvali za komentar.
Ni Goca nije bila rada da priča o ovoj temi, ali je raspoloženo najavila svoj novi singl „Gradske kučke“, koji je promovisala u jednom elitnom restoranu u Subotici, a ujedno i najavila svoj novogodišnji nastup na tom mestu.
– Posle 16 godina ponovo ću zapevati u Subotici. Moraće da me skidaju sa stolice jer ću se popeti i zaigrati. Što se tiče nove pesme i spota, sigurna sam da će se dopasti publici. Poručujem gradskim kučkama da me se čuvaju – izjavila je Goca.
izvor:Kurir/RadioXXL
Jagodina
Prošlo je pet godina od kako je u medijima završio snimak jagodinskog sveštenika i izvesne medicinske sestre u seksualnom činu. Seks skandal vezan za crkvu, uzburkao je Jagodinu kao i neiskusne novinare koji su u brzini i takmičenju ko će prvi da objavi priču, izguglali fotografiju sasvim pogrešnog sveštenika koji je imao isto ime kao i „poročni pop“. Posle skandala koji je potresao mnoge porodice, danas pop – pravi akter seks skandala radi u selu Duboka umesto popa koji je lažno optužen za porno film. Život ima smisla za humor…
Mladi sveštenik jerej Ivan Cvetković jos ceka pravdu
Mladi sveštenik jerej Ivan Cvetković, paroh crkve posvećene Svetom apostolu Jakovu, u selu Dublje kod Jagodine doživeo je katastrofu kada se u utorak 14. septembra 2010. u medijima pojavila njegova fotografija pored teksta o pornografskom snimku jednog jagodinskog sveštenika.
,,Rano ujutru pozvao me je prijatelj koji mi je rekao da mi je fotografija objavljena i pročitao mi naslov teksta. To je bilo toliko neočekivano i šokantno da sam ostao bez reči. Mojoj suprugi koja je u tom trenutku sa našom ćerkom bila kod roditelja javila je prijateljica koja radi u trafici. Nismo znali šta se dešava. Već posle dva sata krenula je jedna vrsta progona. Po selu su hodali meštani Duboke koje su mahali novinama i podsmevanje je počelo. Taj prvi nalet je bio strašan, zvali su me roditelji koji su sve uložili u moje školovanje, porodica, prijatelji. I supruga i ja smo doživeli psihičku torturu zbog koje smo morali da se obratimo lekaru. Moja supruga je to posebno teško to podnela, priča sveštenik Ivan Cvetković.
Mladi sveštenik jerej Ivan Cvetković uvucen u seks aferu
Ni kriv ni dužan : jerej Ivan Cvetković
Skromni Cvetkovići su preživeli pakao posle objavljivanja pogrešne fotografije.
„Moji prijatelji odricali su se mene i pisali mi da sam ja bruka za njih kao i trenutak kada su me upoznali. U selu Duboka poručivali su da me nikada neće primiti u kuću da im svetim vodicu, a kamoli da im krstim dete ili ih venčam. Ja svima opraštam jer verujem da nisu u tom momentu znali da se ne radi o meni. U selu ima starih ljudi, možete misliti kako su oni reagovali. Dok su meni stizalie poruke na Facebooku je osnovana grupa ,,Nova sekta Pouke ŽRU,, i ljudi su javno pozivali na linč i strahovite reči meni upućivali. Na ovoj grupi još uvek stoji moja fotografija i direktono se dovodim u vezu sa osnivanjem navodne sektaške udruge. Strašno su me pogodile poruke ljudi koji me poznaju i koji su u tu prvu vest poverovali. Kada sam otišao kod vladike Jovana ljudi su me prepoznavali na ulici i zamnom dovikivali pogrbne reči. Kad bih ušao u prodavnicu svi bi me gledali, a oni hrabriji bi me vređali. To je bilo iskušenje koje prosto biva, rekao je jerej Cvetković.
Jerej Cvetković danas je paroh u Kruševcu. Sudski postupak protiv Kurira težak je dva miliona dinara ali ta firma je ugašena, pa je osnovan neki sasvim drugi Kurir.
„Novinari često pokazuju kako ne shvataju odgovornost koju nose, posebno kada se radi o neiskusnim novinarima koji su po pravilu uvek željni senzacije. Klip je kružio Jagodinom danima, dok to nije stiglo do izvesnih novinarki i jedna je u Kuriru na naslovnoj strani objavila fotografiju divnog, mladog sveštenika iz Duboke – Ivana Cvetkovića. On je tada dobijao nagrade za fantastičan sajt o pravoslavlju, skoro dobio bebu, znači skandal! Možete mislite kako su njegova porodica, crkva, prijatelji reagovali na takav tekst i visoko tiražnom listu. Kurir se izvinio, ali šteta koju je novinar napravio bila je neizbrisiva“ kaže advokat Dušan Gašić.
Ova afera je jedna od najpominjanijih u Jagodini, a devojka u klipu, kako kažu je jedna medicinska sestra. Ne zna se o kome se radi. Pravi akter ovog porno klipa rekao je da mu ceo slučaj podmeće mafija.
„Svim silama se Kurir trudi da razvuče postupak, nikako ne možemo da stignemo do kraja. Pitanje je kakva će satisfakcija oštećenog biti na kraju svega. Nema objašnjenja zašto se taj predmet posle pet godina još ne privori kraju“ dodao je Gašić.
Priča o ovom skandalu završila je u novinama u okruženju pa su o tome izveštavali Hrvatska, Makedonija, Bugarska.
SLUČAJ POGREŠNOG POPA U JAGODINSKOJ „SEKS AFERI“ JOŠ NIJE ZAVRŠEN
Čudo neviđeno!
Pop snimio pornić s mlađom ženom! (VIDEO)
Društvo
JAGODINA – Nije Raspućin, niti otac Makarije, već mlađani sveštenik Ivan iz Jagodine. Hit snimak koji ovih dana kruži Jagodinom je porno video-klip na kojem mladi gradski sveštenik Ivan J. „obrađuje“ otpozadi veoma zgodnu i umešnu ženu.JAGODINA – Nije Raspućin, niti otac Makarije, već mlađani sveštenik Ivan iz Jagodine.Hit snimak koji ovih dana kruži Jagodinom je porno video-klip na kojem mladi gradski sveštenik Ivan J. „obrađuje“ otpozadi veoma zgodnu i umešnu ženu. Jagodinci, čak i oni ispod 18 godina, vrlo rado razmenjuju ovaj pornografski snimak, na kome se u akciji jasno vidi sveštenik Ivan koji služi u crkvi svetog Petra i Pavla.
Kako je snimak vrlo lošeg kvaliteta, moguće je zaključiti da ga je načinio i sam sveštenik i da mu je ruka bila vrlo nesigurna, jer je bio zauzet drugim stvarima, a ne kvalitetom video-klipa. Pored slike ima i zvuka, pa se može čuti kako pop pevuši, a u jednom trenutku čak priziva Boga rečima „ Gospode“.
Na nesreću sveštenikovih mladih sugrađana koji su videli snimak, lice devojke se ne prepoznaje, ali svi se slažu u komentaru da je vrlo dobra u krevetu.
Međutim, sveštenik Ivan za Kurir tvrdi da mu je sve ovo neko smestio.
– Naravno da na snimku nisam ja! Sve je to deo zavere i ucena kojima sam izložen još od Velikog petka. Podneću krivičnu prijavu i ceo slučaj završiće na sudu – tvrdi on.
Kako objašnjava famozni snimak je stigao i do vladike šumadijskog i da je zbog toga dobio epitimiju (crkvenu kaznu) dok se ne sazna cela istina.
– O glavi mi radi jagodinska mafija, koja je nedodirljiva. Najpre su pokušali da me ucene, tražili su novac da video-snimak ne bi pustili u javnost. Sve sam prijavio policiji, ali ucenjivači su bili anonimni i do sada nisu otkriveni. Sve je počelo nekom šalom, pojavila se žena iz sela Striče i tvrdila da ima vanbračnu kćerku sa mnom. Istina je da sam je poznavao još kao dečko, ali nisam je video 20 godina. Onda je priča kulminirala i život mi se pretvorio u haos. Toliko su me oklevetali da mogu samo da se obesim!
Sveštenik navodi da se povukao u molitvu i da čeka da državni organi reše njegov slučaj. Navodno, po Jagodini kola priča da je svoj mobilni telefon zamenio s nekim, pa se video-snimak tako našao „u prometu“. Izvinjenje
Grubom greškom u današnjem izdanju Kurira objavljena je fotografija sveštenika Ivana Cvetkovića uz tekst pod naslovom “Pop u akciji”, kao i na naslovnoj strani Kurira, uz naslov “Pop snimio pornić”. Pomenuti sveštenik ni na koji način se ne može dovesti u vezu sa ovim napisima, s obzirom na to da je na snimku druga ličnost, takođe sveštenik iz Jagodine.
Ovim putem izvinjavamo se svešteniku Ivanu Cvetkoviću, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svim ostalima koji su pogođeni ovom našom nenamernom, ali grubom greškom.
Veseli sveštenik
Video-snimak našoj redakciji uručio je upravo jedan Jagodinac, koji za sebe kaže da je vernik i pravoslavac i da ne može da veruje i da se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi događaju orgijanja.
– Otac Ivan je poznat i po tome što ima slabe živce i često voli da se potuče. Redovan je gost nekih kafana, voli i da popije, a dok ljudima sveti vodicu za slave, zna da zapeva i narodnjake. On je bruka za jagodinsku i srpsku pravoslavnu crkvu, što pokazuje i ovaj snimak – kaže naš sagovornik, čije su ime i prezime poznati redakciji.
On još tvrdi da je otac Ivan krstio njegovo dvoje dece i da je upisao kako je on kao otac bio na njihovom krštenju iako nije prisustvovao ovom događaju.
– Verovatno je postigao neki dogovor s mojom bivšom suprugom. Kad sam se žalio starešini crkve svetog Petra i Pavla, rekao mi je da tu ništa ne može da se promeni – nastavlja naš sagovornik.
Za pokušaj silovanja osuđen je na 12, a za ubistvo 40 godina, ali jedinstvena kazna ne može iznositi više od maksimalnih 40 godina
Dragan Đurić, mesar iz Surčina koji je oteo Tijanu Jurić (15) 26. jula 2014. godine u Bajmoku, potom je pokušao da siluje, ubio i telo zakopao, osuđen je danas u Subotici na 40 godina.
Za pokušaj silovanja osuđen je na 12, a za ubistvo 40 godina, ali jedinstvena kazna ne može iznositi više od maksimalnih 40 godina.
Potraga za Tijanom je trajala 13 dana, a telo devojčice policija je pronašla u polju, 10 kilometara od Sombora. Policiju je na mesto gde ju je zakopao odveo ubica Dragan Đurić.
Đurić je u Bajmoku, u noći između 25. i 26. jula, automobilom udario Tijanu Jurić, prišao joj i, kada je zatražila pomoć, uhvatio ju je za vrat, udarao, ubacio uvozilo i odvezao u atar kod Sombora, gde je silovao, a potom i ubio.
Dok je trajala potraga za nestalom Tijanom, Đurić je na internetu pretraživao porniće i raspitivao se za koliko vremena se raspada ljudsko telo.
