VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE!
Veliki petak je dan kada se obeležava stradanje Isusa Hrista. To je dan žalosti kada je najstrožije zabranjeno raditi mnoge stvari.
Pravoslavna vera nalaže da se na Veliki petak suzdržavamo od uživanja bilo koje vrste.
Tog dana se ne sme jesti mrsna hrana i piti alkohol. Što se tiče seksa, pravoslavna vera nema jasno propisane kanone. Prema Svetom pismu, odnosi u postu nisu zabranjeni, ali nisu ni poželjni.
Zato bi bilo dobro da se uzdržite od seksualnih aktivnosti na današnji dan.
Ponašanje u crkvi treba da izgleda ovako:
Ulazak u hram treba biti tih, lagan i sa dubokim strahopoštovanjem. Kada se dođe na crkvena vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu.
Zatim se kupi sveća, odlazi se do mesta gde se pale sveće. Sveća se celiva i nameni se zašto se pali. Sveće za zdravlje pale se u gornjem delu svećnjaka ili palionice, a za pokoj duša u donjem delu. Kada se sveće zapale, tiho se odlazi i celiva ikona koja je u centralnom delu hrama. Stane se pred ikonu, dva puta se prekrsti, pokloni, zatim celiva ikona i još jednom se prekrsti i pokloni. Zatim se odlazi na neko slobodno mesto u hramu.
Bogosluženje
Na bogosluženju, muškarci obično stoje na desnoj, a žene na levoj strani lađe hrama. Na tom mestu se stoji mirno, bez okretanja, šetanja ili razgovora sa nekim ko stoji u blizini. Ako se oseti umor prilikom bogosluženja, najbolje je ili izaći iz hrama ili pojačati molitvu da se zamor savlada. Ruke stoje prekrštene na grudima ili spuštene niz telo. Takođe, pazi se na sveštenikove radnje, pa se treba prekrstiti svaki put kada se sveštenik prekrsti ili kada se u molitvi spomene ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Krsti se,uz blag naklon i kada sveštenik kadi.
Za vreme čitanja Jevanđelja, Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu stoji dok se ta radnja ne završi.
Prilikom izlaska iz hrama, opet se celiva ikona, izađe se na vrata hrama, tiho i nečujno, ponovo se okrene prema unutrašnjosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.
Odevanje
Muškarci u hram ulaze gologlavi, a žene glave pokrivene pokrivene maramom. Neprikladno je u hram dolaziti u farmerkama, papučama, majicama, šortsevima, kratkim suknjama, golih ruku i slično.
Nafora
Nafora je hleb koje se vernicima deli na kraju svete liturgije. Nafora se uzima na sledeći način: Polako u redu, prilazi se svešteniku koji deli naforu. Kada se dođe na red, prvo se prekrsti, a zatim na dlan leve ruke prekrsti se desni dlan i priđe se svešteniku, koji stavlja kockicu nafore. Onda se svešteniku celiva ruka, nafora se uzima u usta i pojede, nakon čega se izlazi iz crkve.
Sveštena lica
Sveštenik se pozdravlja pri susretu: “Pomozi Bog oče, blagoslovite!”. Svešteniku se celiva ruka bez obzira na godine sveštenika i onoga koji celiva. Sveštenik se u razgovoru oslovljava sa “oče”. Vladika se oslovljava rečima: “Vaše Preosveštenstvo”, ili “Preosvećeni Vladiko”, ili ako je neformalni razgovor samo “Preosvećeni”. Patrijarh se oslovljava sa: “Vaša Svetosti”, ili “Svjatjejši Vladiko”. Monahinje se oslovljavaju sa “sestro”, a igumanija sa “mati”. Od ženskog monaštva se ne traži blagoslov i ne ljubi se ruka. Monaška lica se takođe oslovljavaju sa “oče”.
izvor:srbija danas/radioxxl
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas veliki hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas veliki hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista.
Praznovanje Božića počeće prvim ponoćnim liturgijama, a uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika patrijarh Irinej je u Hramu Svetog Save, pošto je upaljen badnjak na platou ispred hrama, služi večernju.
Poglavar SPC, koji će danas u devet časova služiti svetu arhijerejsku liturgiju u u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu, poručio je u poslanici da ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu.
U Božićnoj poslanici patrijarh je poručio i da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima.
Kako je najavljeno, liturgiji u Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvovaće i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.
LOMLjENjE ČESNICE NA TRGU REPUBLIKE
Unija pekara Srbije, po jubilarni 25-ti put, organizuje danas na Trgu Republike tradicionalno lomljenje božićne česnice, prečnika 1,5 metara i teške 50 kilograma, u kojoj će se nalaziti tri zlatna dukata.
Kako je saopšteno iz Unije pekara, članovi Esnafa Unije pekara Srbije praviće božićnu česnicu prečnika 1,5 metra, koja će biti sastavljena od 500 manjih delova i teška 50 kilograma, u kojoj će se nalaziti tri zlatna dukata.
Ove godine, zbog sve većeg broja posetilaca manifestacije, biće napravljana još jedna česnica, prečnika 2,5 metra i teška 180 kilograma, a ručna izrada te česnice trajaće pet časova, u čemu će učestvovati sedam majstora.
Pored česnice, pekara “Braća Stanković” darovaće građanima 7.500 pekarskih jedinica spakovanih u 2500 paketića, a Unija pekara Srbije i ove godine darovaće građanima 2.500 božićnih krstića.
Podršku organizaciji ovog događaja pružili su Skupština grada Beograda, Sekretarijat za saobraćaj, Turistička organizacija Beograda, Patrijaršija srpske pravoslavne crkve, Policijska stanica Stari Grad i Komunalna policija grada Beograda.
Pravoslavni vernici sutra slave Svetog Nikolu, najveću porodičnu slavu u Srbiji.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) nema dileme – Sveti Nikola je posna slava! Ne treba posebno napominjati da ova slava pada u vreme Božićnog posta, zbog čega takođe nema dileme da li je posna ili mrsna.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.
Sada, kada pravoslavlje nije progonjeno, i kada svako može slobodno da slavi svoju slavu, slaviti mrsno posnu slavu je težak greh, te ne postoji nijedan razlog da se na slavsku trpezu nađe prase ili bilo koje meso osim ribe ili morskih plodova.
Postoje slave, poput Đurđevdana, koje su promenljive, odnosno da li se posti ili mrsi zavisi od dana na koji padnu u tekućoj godini (posne su ako su na sredu ili petak).
Postoji nekoliko objašnjenja kako su porodice stekle običaj da mrse na Svetog Nikolu.
Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj.
U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski.
Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok (zatvor za političke prestupnike), ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.
SLAVSKI OBICAJI-SVETI NIKOLA
Foto: spc.rs, Tanjug/Nikola Dimitrijević, sxc.hu/tellgraf
Zbog svega ovoga čak su i sveštenici SPC počeli da prećutno prihvataju mrsnu trpezu na Svetog Nikolu i osveštavaju porodicama slavske kolače, iako znaju da ne poste.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.
Foto: Wikipedia / Domatrios
Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo
izvor:SD/telegraf/RadioXXL
