VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Emisija “Ekskluziv” prikazana sinoć na televiziji “Prva” donela je više nego zanimljiv razgovor dve žene, voditeljke Nikoline Pišek i njene gošće Goce Tržan. Provokativna pitanja su se ređala jedno za drugim.
Posle Gocine hrabre izjave da je njen suprug Raša Novaković najviše voli golu, usledilo je zanimljivo podsećanje na koncert koji je pevačica pre više od 10 godina održala pred tajnim obožavaocem.
“Pevala sam ceo svoj koncert, mislim da je prva pesma… da li je bila “Po mom srcu hodaš”, “Čujem da za mene pitaš?”. Pevala sam ceo koncert uredno”.
A onda se desilo ovo:
“Da li je Raša najbolji partner u seksu kojeg si ikada imala?”, pitala je Nikolina Tržanku.
Goca je uzvratila:
“Da li je tvoj sadašnji muž najbolji partner u seksu kojeg si ikada imala?. Ne bih ja da to sad ocenjujem, je li to neko takmičenje inače, da ih žene mere po veličini?.”
Pa i poentirala:
“Poslednji je uvek najbolji”.
U emisiji se zatim dogodila kuliminacija, voditeljka je želela da zna kako Goca komentariše potencijalni odlazak u zatvor bivšeg supruga Ivana Marinkovića, što je pevačciu razbesnelo, pa je napustila studio.
Emisija je sama po sebi poentirala, sinoć i danas je najveći tv hit. Izazvala je interesovanje gledalaca, usijala studio i male ekrane i na tv-u se NEŠTO desilo. Voditeljku i gošću ne treba ocenjivati, Nikolina je sjajno odradila svoj posao, a Goca je imala pravo da reaguje kako želi.
Ali nama i dalje odzvanja ono pitanje: “Kakav je tvoj muž u krevetu?”. O seksu se priča na sve strane, pa ni ne čudi što je baš ovo pitanje postavljeno. A seks kao tema uvek je zanimljiv i kada se o njemu otvoreno priča i kada neko poput Goce povuče granicu, jer seks, pa još onaj bračni, jednostavno ne može da vas ostavi ravnodušnim.
https://www.youtube.com/watch?v=8wRkLVWWDC8
A sada zamislite da mi vas pitamo nešto slično, šta biste rekle? Iskreno odgovorile? Dobro slagale? Ili nas iskulirale jer to nisu naša posla?
I stvarno kad su u pitanju javne ličnosti, šta su njihova, a šta javna posla
Blic/zena
SVAĐA između voditeljice Nikoline Ristović i pjevačice Goce Tržan u studiju Exkluziva Prve televizija postala je vijest u cijeloj regiji. Trenutak u kojem je Goca zgrabila Nikolinine papire i bacila ih opisali su svi mediji u Hrvatskoj i susjedstvu, a povod za svađu bila su Nikolinina škakljiva pitanja, od toga kakav je Gocin aktualni muž u krevetu do toga kako komentira uhićenje svog bivšeg supruga.
“Kako komentiraš potencijalni odlazak u zatvor tvog bivšeg supruga Ivana Marinkovića zbog krađe u trgovini u Pančevu”, pitala je Nikolina, a Goca joj je uzela papire jer nije vjerovala da to zaista piše.
Dok su neki spekulirali da je svađa odglumljena, Goca Tržan tvrdi da uopće nije bila bijesna.
“Nisam ja napustila studio što me je nešto iznerviralo, samo sam smatrala da je tako najbolje za tu emisiju i za mene u tom trenutku”, rekla je, piše Kurir.
Koncert povodom 25 godina od smrti Tome Zdravkovića
Veliki koncert sećanja na Tomu Zdravkovića biće održan u Areni, 28. septembra, povodom obeležavanja 25 godina od njegove smrti.
Na spektaklu će učestvovati mnoge regionalne muzičke zvezde – Snežana Đurišić, Aco Pejović, Aca Lukas, Novica Zdravković, Zoran Kalezić…
Toma je bio i ostao jedna od najvećih legendi, kralj kafana i boem, veliki sanjar koji je mnogo puta dotaka dno života i nesebični osobenjak.
Pevačeva udovica Gordana Zdravković otkrila je poslednju želju Tome Zdravkovića. Naime, na samrtnoj postelji suprugu Gordanu je zamolio da zajedno sa sinom Aleksandrom pobegne daleko iz Srbije, od rata koji se tada spremao.
“U bolnici, kada je shvatio da je kraj, kada se spremao rat, stalno mi je govorio skloni ovo dete odavde. Beži odavde, nemoj da Saša doživi rat. To je njemu bilo strašno jer je on preživeo rat i njemu je bilo u glavi da ga što pre odvedem da ne doživi. Posle svega toga, nisam imala šta da tražim ovde. Nisam bila zaposlena, materijalna sredstva su bila jako loše. On je godinu dana bio u bolnici i jako mnogo sam para potrošila na njegovo lečenje. Gde god je moglo da se nabavi u Evropi, nabavljali smo da se spasi”, ispričala je Gordana.
Gordana je ujedno i presrećna i tužna zbog koncerta povodom obeležavanja 25 godina od njegove smrti.
“Ovo je za mene kao da je ponovo živ. Mislim da do sada nije organizovano na estradi nešto ovako. S jedne strane se radujem jer ga narod nije zaboravio, a sa druge sam tužna što nije s nama i nesrećna sam što ga nema”, rekla je Gordana za Jutarnji program TV Pink.
“Bio je vrlo interesantan. S njim je bilo veoma interesantno živeti. Nikad niste znali gde ste, za mene je bilo izazov živeti s njim. Lepo i interesantno. Bili smo zajedno 18 godina”, prisećala se života sa Tomom.
“Nikada nisam znala gde ćemo ujutru kada se probudimo. Bio je poseben, bio je svoj i to je njegova karakterna osobina. Muzika ga je činila srećnim, a i depresivnim. Muzika mu je bila sve. U početku nisam shvatila da je on toliko vezan za muziku. Morao je da proživi sve da bi mogao da napravi muziku, koja je sama istinita”, rekla je Gordana.
“Nikada nije sebe shvatao zvezdom. Bio je običan. Počeo je u kafani u Leksovcu, gde je upoznao Silvanu. Verovao je u sebe i zato je uspeo. Voleo je jako muziku, ali mu slava nije mnogo značila. Samo je voleo da ga ljudi i vole. On je bio talenat i on je svoj rad ispekao u kafani slušakući zvezde pre njega. Dragan Toković je bio jedan od uzora”, prisetila se Gordana.
“Voleo je da sluša stranu muziku – Prislija, Sinatru Mada je govorio za njega da više recituje nego da peva…
“Bio je i dobar muž i dobar otac koliko su to njega dozvoljavali muzika i posao, da se odvoji od posla. Imala sam razumevanja za to. U početku nisam, ali kada sam shvatila da je u stvari njegov život više kafana nego porodica, onda sam ja to tako prihvatila”, rekla je Gordana.
Tomin sin Aleksandar trenutno živi u Kanadi i samo zbog velikog koncerta u Centru Sava je stigao u Srbiju. Aleksandar od 1992. godine je napustio Srbiju i živi daleko od očiju javnosti. Kako je rekao, ponekad se predstavljao samo kao Aleksandar Saša da bi izbegao da ga povežu sa ocem.
“Bilo je sjajno, bilo je divno u neku ruku ko mi je otac, ali bio sam premlad da shvatim. Izgubio sam ga prerano. Da ga nisam upoznao kao oca za neke druge stvari. Tek kasnije sam shvatio koliko on znači za druge ljude, šta je ostavio iza sebe. Imao sam 13 godina kada je on umro”, rekao je Aleksandar.
“Ja sam odrastao uz njega i kao mali sam išao dok je pevao, išao sam na koncerte, vodio me je svuda. Sve mi je to bilo kao u magli. Nisam shvatao koliko njegova muzika utiče na druge ljude Prvi put sam shvatio ko je moj otac sa 16 godina kada sam se prvi put zaljubio, i tada sam počeo da shvatam te pesme i da je bio iskren, zato je radio”, ispričao je Tomin sin.
“Za pesmu je uvek bio raspoložen. Nikad nije bio umoran kada je bilo u pitanje neko druženje, pevanje…”!
“Moje detinjstvo je bilo drugačije. Vodio me je u kasino kada nisam trebalo. Moje odrastanje je bilo drugačije, ali bilo mi je lepo”, prisetio se Aleksandar, koji živi od muzike i bavi se muzikom, ali iza scene. Ima svoj studio i stvara elekto muziku.
“To je bio njegovog života, ja sam bila tu da ga podržim ali ne u javnosti. Mi živimo skromno. Radim i tamo još. Ja sam frizerka. Držim jednu malu radnjicu, skromno, za mene dovoljno, sasvim skromno, bez ikakvog luksuza”, otkrila je Gordana.
Ovih dana pokušava malo odmoriti nakon što je na turneji ’Vatra i barut’ prošao 40 gradova i nastupio pred 400 tisuća ljudi
Najveća glazbena zvijezda regije, Zdravko Čolić, priprema se za koncert koji će 6. veljače, u sklopu Feste Svetog Vlaha, održati u dubrovačkom Culture clubu Revelin. Ovih dana pokušava malo odmoriti nakon što je na turneji ’Vatra i barut’ prošao 40 gradova i nastupio pred 400 tisuća ljudi, uključujući i velike koncerte u Areni Zagreb i splitskom Spaladiumu. I u Dubrovniku je situacija s prodajom ulaznica slična kao u spomenutim gradovima, publika opsjeda prodajna mjesta od trenutka objave koncerta.
Kako objašnjavate činjenicu da se na Vašim koncertima okupljaju sve generacije, publika se na ovim prostorima, poželjela ljubavi, ili?
Mislim da ljudi najviše vole ljubavne pjesme, pogotovo žene. Važno je imati malo kvalitetnije tekstove. Ja sam imao sreću da sam radio sa određenim pjesnicima od Duška Trifunovića, Zmaja, Branka Radičevića i drugih. Žao mi je što nikada nisam otpjevao Tina Ujevića, iako je bilo nekih pokušaja, ali zato imam divnog Arsena Dedića, Balaševića, Bajagu , Marinu Tucaković , sve su to vrhunski tekstopisci uz pjesnike koji su opjevani, pa do vrhunskih suradnika muzičkih tekstopisaca i skladatelja. Imao sam sreću da dobijem i kvalitetne poetske tekstove na naše melodije koje smo radili i ove komercijalne tekstove koji su dio popularne glazbe koji nisu uvijek sadržajni, ali su vrlo efektni i opet uzburkaju strast.
Gdje Vam je dom?
Svuda gdje te ljudi vole. Jednom prilikom su me iz jednih hrvatskih novina pitali da li se osjećam kao domaći ili strani pjevač, onda sam ja rekao da pripadam domaćoj zabavnoj glazbi. Nisam ja sada došao iz Bosne ili Beograda u Zagreb, u kojem sam inače živio četiri godine, gdje imam mnogo prijatelja i gdje radim, snimam, to sam činio u prošlosti od Jugotona (današnji Croatia Records), pa se već smatram domaćim pjevačem. Životne okolnosti nekada mijenjaju stanište, ali nikada se ne zna gde ćemo završiti.
Gdje je granica posla i rutine i uvijek novog oduševljenja glazbom i publikom?
Sigurno da postoji jedna rutina, ali na sreću ja nemam stalnu aktivnost koja bi bila dovoljan temelj za rutinu. Postoji izvjestan period kada si više aktivan i kada si manje aktivan i zaželiš se publike i ona tebe. Ali objektivno, tu postoji i druga strana medalje, a to je što si više u poslu, veći si profesionalac , pokušavaš biti bolji i profesionalniji kad si na sceni. Upravo tih više desetljeća te obavezuje da nisi ‘tezgaroš’ , nego si ozbiljniji čovjek.
Svaki nastup, ne mislim da se planira , ali moraš eventualno imati neku karantenu i neke svoje hedonističke potrebe koje svi imamo moraš staviti u tom momentu u drugi plan. Ja sam imao dvije ili tri velike pauze u karijeri, za vrijeme tog nesretnog rata 90-tih, zatim kada sam se bavio malim poduzetništvom, živio u Zagrebu i Splitu, gdje nisam ni jednog muzičara sreo, a kamoli pjevao i izlazio. Sada sam aktivan, zadnjih 15 godina, ali i tu ima dvije godine rada, pa godina pauze. Dakle ta rutina postoji, ali ne da se odradi nego je uzbudljiva , rutina je dobra i kao činjenica postoji, ona te drži u nekoj tenziji da trebaš to raditi.
Znate da na koncertima većina čeka istih deset bezvremenskih pjesama, kako im uopće novim albumima dati nešto novo?
To je sad relativna stvar. Postoje ljudi koji kažu da ne moram više nikada ništa snimati, ali ja imam onu drugu teoriju koju imaju mnogi moji suradnici, a to je da bez novog nema starog. Ako nema nove ploče, bilo kakve ,da li je ona uspješna i da li si napravio neke dobre dvije, tri pjesme s tog albuma, bez novog ne može se vrtiti ni ono staro. Ako ne napraviš nešto novo ne može niti ovo staro funkcionirati na koncertima.
Žene koje Vas vole kažu da ne starite, međutim kako se stvarno nosite sa “zamorom materijala” ?
Ne znam zaista, naravno to su biološke stvari. Čovjek je nekad manje ili više fizički aktivan ,što je normalno , dođe do nedostatka vremena za neku rekreaciju koju bih svakom preporučio, a i sebi. Volim prirodu, šetnje, trčkaranja , plivanje, više te aerobne izlaske u prirodu i malo vježbanja u prirodi uz šetnju. Mislim da je najvažnija pozitivna energija koju čovjek ima u sebi ili nema , mislim da ta aura koja nas okružuje, a svi je imamo i ta neka životna energija je najvažnija.
Ona je zapravo taj stimulans, a naravno i ljudi oko tebe , pozitivno razmišljanje je najvažnije u smislu fizičkog i biološkog starenja. Mentalno, čovjek mora biti opušten i družiti se sa ljudima koji mu pašu. Ja se družim s najobičnijim ljudima i tu se najbolje opustim. Tu ja imam prednost u odnosu na mnoge, da ne misliš zlo, da misliš drugima dobro, da svakome želiš uspjeh, da podržiš nekog. Mentalno ne smiješ stariti, onda će ti tijelo biti bolje. Ako loše misliš, ako si ljubomoran, ako mrziš druge, ako čekaš tuđi neuspjeh da bi ti dobio uspjeh , mislim da onda tu i ti stariš.
Smetaju li vas ponekad ljudi koji vam se unose u lice, grle, dotiču, žele fotografiju?
Ne, ne smetaju, to je dio posla, koliko god mi vrijeme dopušta i koliko mogu, izađem u susret. Događa mi se u zadnje vrijeme da ne mogu stići sa svima se slikati, da li je organizacija u pitanju , premor ili brzina putovanja, ali u globalu koliko je moguće kao profesionalac i kao čovjek koji cijeni i voli publiku, učinim koliko mogu.
izvor:Vecernji list.hr
Dobro je podnijela zahvat. Imala je bolove poslije operacije, što je sasvim normalno. Ljekari su joj dali terapiju i predložili da miruje nekoliko dana.Odlučila je da poveća poprsije, jer nije bila zadovoljna izgledom – kaže pjevačicina prijateljica
Aleksandra Prijović više neće moći da se pohvali kako je sve na njoj prirodno, i da vodi računa o svom izgledu bez pomoći estetske hirurgije.
Pjevačica je prije tri dana ugradila silikonske implatante u jednoj privatnoj klinici u Beogradu. Prema riječima njene prijateljice, Aleksandra Prijović je u bolnici bila dva dana, poslije čega je puštena na kućno liječenje.
Pevacica Aleksandra Prijovic
– Dobro je podnijela zahvat. Imala je bolove poslije operacije, što je sasvim normalno. Ljekari su joj dali terapiju i predložili da miruje nekoliko dana.Odlučila je da poveća poprsije, jer nije bila zadovoljna izgledom – kaže pjevačicina prijateljica.
izvor: expressmag
A kao sto su neki vec to objavili koreturu usana je obavila pre
Pevacica Aleksandra Prijovic
Jako se bojala kako će joj usta izgledati posle ugradnje silikona, budući da su mnoge njene koleginice preterale u tome, što je dovelo do deformiteta! Podršku su joj pružili dečko i majka koji su zajedno sa njom posetili jednu beogradsku kliniku gde je urađena intervencija.
“Aleksandra je baš imala tanke usne, i to joj je stvaralo velike komplekse. Plašila se zahvata koji je poprilično bolan, pa se nekoliko puta konsultovala sa majkom i dečkom koji su je na kraju ubedili da to treba da uradi. Doktor je odabrao pravu meru, pa su joj u gornju usnu ubrizgali dva, a u donju jedan kubik silikona. Sada je lepša i kompletnija, a i ona izgleda zadovoljnije i vidi se da sada ima više samopouzdanja”, priča nam izvor blizak Prijovićevoj.
Pevacica Aleksandra Prijovic
Izvor teksta: Kurir
Bilo kako bilo ova mlada i atraktivna devojka zna i ima talent za pevanje….
Ne osporivi talent Aleksandre Prijovic
Aleksandra Prijović – biografija
Ime i prezime: Aleksandra Prijović
Godina rodjenja: 1996.
Mesto rodjenja: Beli Manastir, Hrvatska
Omiljeni pevač: Snežana Đurišić
BIOGRAFIJA Aleksandra Prijovic
izvor:Radio XXL
Među malobrojnim damama sa pravim “muškim” instrumentom u rukama je i mlada harmonikašica Sandra Milošević. Od malih nogu – najdraža igračka. Opčinjena našom izvornom, narodnom muzikom.
TEK je nekoliko dama kod nas koje izvode tradicionalnu srpsku muziku na harmonici. Beograđanka Sandra Milošević (33) jedna je od njih, a sviranje ovog “muškog” instrumenta i kako kaže, zapostavljena, izvorna narodna muzika, njen su hobi i profesija. Ova solistkinja na harmonici, šef je ansambla Kulturno-umetničkog društva “Boleč”, član je i Foklornog ansambla “Frula”, dobitnica pregršt nagrada, a donedavno je uređivala serijal emisija na RTS “Dok je sveta i veka”, posvećene našim velikanima narodne muzike.
Možda je slučajno da joj je baš najdraža igračka, kao trogodišnjoj devojčici, bila malena harmonika koju je dobila od oca, ali se mnogo kasnije, tek po završetku srednje škole istinski posvetila tradicionalnim notama i harmonici.
– Ozbiljno sam počela da se zanimam za narodnu muziku, za našu muzičku kulturnu baštinu, po završetku srednje Turističke škole, mnogi bi rekli “kasno” – kaže Sandra. – Nisam završila muzičku školu, već sam privatne časove uzimala od Vlade Panovića, sadašnjeg šefa narodnog orkestra RTS-a. Roditelji su mi uvek govorili da je škola na prvom mestu, pa je tako i sviranje harmonike bilo hobi, a danas je “profesionalni hobi”.
Sandra nam priča da ju je otac Žika Milošević, koji je decenije proveo u KUD “Boleč”, učio da ne mora harmonika samo da bude tezga.
– Počela sam da se zanimam i da istražujem našu kulturnu baštinu, izvornu narodnu muziku, ali i komponovanu koja se oslanja na tradicionalnu srpsku muziku – kaže naša sagovornica. – Žao mi je što kod nas ne postoji odsek za narodnu muziku u muzičkim školama, a što prava izvorna muzika gotovo nigde ne može da se čuje, osim na Radio Beogradu.
Uvreženo je mišljenje da su kola najteža za sviranje, ali po Sandrinim rečima, narodne pesme, one ravne, bez ritma, poput “Pšeničica, sitno sjeme” i “A što ćemo ljubav kriti” najteže su za izvođenje.
– Volim da sviram naša kola, ali i rumunsku, bugarsku, mađarsku folklornu muziku… – priča Sandra.
UVEK STOJI PRED PUBLIKOM
Harmonika na kojoj Sandra svira teška je 12 kilograma, ali kako ova umetnica kaže, uvek svira stojeći.
– Osećaj mi govori da treba da stojim dok izvodim, uprkos tome što nosim veoma težak instrument više sati, jer to je na neki način poštovanje publike – kaže Sandra.
izvor:Novosti/Radio XXL
Poznati folker Nedeljko Bajić Baja predstavio je novi spot za pesmu “Sastanak sa srećom”
Jedan od najpopularnijih folk pevača koji se godinama predano trudio oko izbora pesama , ali i snimanje spotova , svoju publiku obradovao je novim video izdanjem.
Iako je album ” Snovi od stakla ” objavio prošle godine, Nedeljko Bajić Baja snimio je tek sada spot za jednu od pesama sa pomenutog albuma . U pitanju je numera ” Sastanak sa srećom “.
izvor;Radio XXL
Pevačica Severina Vučković objavila je danas spot za pesmu “Calimero”. Kako bi ga najavila, hrvatska muzička zvezda je snimila provokativan editorijal na kome izgleda sjajno
Autori pesme “Calimero” su Miloš Roganović i Filip Miletić, provereni dvojac mnogobrojnih Severininih hitova, a ekranizaciju potpisuje slovenačkaa redateljka Dafne Jemeršić.
A evo i videa:
Ostao bez stana, automobila i novca, ali jednu stvar niko ne može da mu oduzme – titulu legende!
Džej Ramadanovski živi kao podstanar. On je morao da proda sve nekretnine koje je imao, kako bi isplatio dugove. Izvor blizak pevaču otkrio je da je Džej smanjio i konzumiranje alkohola.
Pevač je i sam priznao da situacija u njegovom životu nije sjajna, ali da se dobro drži.
– Tačno je da sam izgubio stanove i da vozim ćerkina kola , ali bože moj. Znam kako je biti i gore i dole – rekao je između ostalog Džej za magazin “Star”, i tako pokazao da je bio i ostao pravi car.
Za razliku od mnogih mlađih kolega i koleginica, koji su se uobrazili čim im je pesma prvi put stigla na radio, Džej je ostao legenda koja se ni najmanje ne stidi da prizna da zna kako je biti na vrhu, ali i na dnu.
Kao i uvek, sigurno će se ponovo podići.
