Kada sam saznala da me vara odmah sam odlučila da odem kući, izgalamim se na njega, pobacam mu svu odeću kroz prozor a onda je zapalim u bašti, ali kada sam otvorila vrata naše kuće uradila sam samo ovo.

Da li je bolje živeti u neznanju ili se nositi sa grubom istinom koja može srušiti sve? Da li može iko da zna unapred kako bi postupio u slučaju prevare? Šta da uradite ako su i deca upletena u celu priču?

Jedna žena je odlučila da razotkrije prevaru svog muža, a u ispovesti za “Hafington post” progovara o svemu što joj je prolazilo kroz glavu:

“Sedila sam za svojim stolom na poslu dok su mi prsti prelazili preko tastature. Duboko sam udahnula i unela svoj najbolji mogući pokušaj – onog što sam pretpostavljala da bi mogla biti šifra i-mejla mog supruga.

Jedan klik kasnije saznala sam da sam u pravu i što se tiče njegove šifre i mog osećaja da me vara. Nikad u životu nisam toliko snažno želela da sam se ipak prevarila.

Nakon što sam mu hakovala i-mejl i Tviter nalog, nisam mogla da prestanem sa čitanjem. Bilo je toliko puno poruka, od razgovora o knjigama i muzici do detaljnih i ekspicitnih opisa seksa, te najbolnije – izjava ljubavi i želje. Čitala sam sve do iznemoglosti, a onda sam otišla do automobila. Sela sam, jecajući, sve dok mi se mobilni nije oglasio.”

“Hej zlato, da li si na putu do kuće? Poljubac!” bio je to on.

Poljubac je bio taj koji me je dokrajčio, on je pretvorio moju tugu u bes.

Kući sam stigla mehanički, sve vreme razmišljajući o uvredama koje ću mu prosuti u lice, pitajući se da li mogu da ga ošamarim dovoljno jako da ga zaboli, barem približno onako kako je mene bolelo.

ljubanbe price, prevara

Zamišljala sam da ću se suočiti sa ovim kao lik iz filma, izbaciti ga napolje, zapaliti mu odeću. Vozila sam se i naglas govorila – to je to, ovo je naš poslednji dan braka. Poslednji dan u kojem se vozim kući svom mužu.

Ušla sam u kuću da ga vidim, lažljivca, prevaranta, gada, kako sedi i nežno češlja kosu naše kćerke. Ona je stavila svoju glavu na njegovu nogu i zajedno su pevušili njenu omiljenu pesmu. Izgledala je kao prava mala tatina princeza, a nežnost sa kojom je on češljao njenu kosu samo me podsetila koliko je voli otkako je prvi put udahnula.

Lažljivac. Prevarant. Gad. Otac moje dece.

U tom trenutku sam shvatila tri stvari – moj muž je odličan otac, moj muž mi je slomio srce i to što je moj muž napravio i kako se nositi sa time biće komplikovanije nego što bilo ko može da zamisli.

U danima koji su usledili, nakon što sam ga suočila i nakon što je istina izašla na videlo, ni u jednom trenutku nisam bila sigurna da činim pravu stvar. Tražila sam mu da se iseli, ali i da dolazi kod nas svako jutro kako bi odveo klince u školu te svake večeri da bismo večerali zajedno sa njima. Rekla sam mu da ode nekom terapeutu, ali nisam s njim želela da idem na bračno savetovanje. Uzela sam polovinu novca sa zajedničkog računa i otvorila svoj račun.

Razmišljala sam da li ću moći sebi i deci da priuštim kuću, dom bez njega.

Pomisao na to da ga više nikad neću poljubiti činila mi se nemogućom. Najviše sam razmišljala o deci i o tome šta je dobro za njih. On je okončao aferu, bar je tako rekao – i želeo je da ispravi sve.

Oni prvi dani i nedelje nakon suočavanja sa istinom za mene su bili najusamljenije razdoblje u mom životu. Iako nisam učinila ništa pogrešno, osećala sam sramotu i neprijatnost te nisam o tome govorila prijateljima. Moja nesigurnost oko budućnost i sitan tračak nade sprečili su me da govorim drugima. Šta ako kažem svima, a mi se sredimo i pomirimo?

Hoće li ga moji – naši prijatelji zauvek mrzeti? Mislim da me je bilo strah da to izgovorim naglas, jer bi prevara onda postala još stvarnija.

Želela sam da svima kažem koliko ga mrzim, prezirem, da ga nikad više neću voleti, ali nisam mogla a da se ne nadam da ću ga ipak možda jednog dana opet voleti. Ljubav je komplikovana. Brak je komplikovan. Prevare su zaista, zaista komplikovane.

Prošla je godina od kako sam saznala istinu. Mi smo, za sada, još zajedno. Zajedno smo roditelji i u tome dobro funkcionišemo. On me još zasmejava. Mogu proći dani i dani a da se ne setim njegove prevare i druge žene. A opet, tu su dani u kojima ga čujem kako tipka po tastaturi u radnoj sobi i osećam mučninu u želucu pitajući se da li ću mu ikada više verovati.

Sada znam nešto što pre nisam – ne postoji način za to kako se nositi s prevarom. Nema savršenog scenarija. Stvaran život nije film, a ako mu stvarno zapalite odeću, verovatno će policija doći po vas. Umesto toga, pokušajte da otkrijete najbolji način da se pobrinete za sebe, za decu i svako jutro ustanite vedri ,a onda će jednog dana taj strašni, strašni bol jednostavno da izbledi…”

Izvor: 24sata.hr