VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Međutim, većina njih i posle razvoda nisu odustajali od ljubavi, pa se često ponovo nađu pred oltarom neki po drugi put, a neki i po treći, četvrti.
Zorica Brunclik sreću je pronašla u braku sa harmonikašem Miroljubom Aranđelovićem Kemišom. Ali, do njega morala je da prođe mnoge ljubavne i bračne brodolome, pošto je Kemiš njen treći muž.
ZORICA BRUNCLIK I MIROLJUB ARANĐELOVIĆ KEMIŠ, FOTO: MARKO POPLAŠEN
Zvanično je bila u dva braka pre njega, i to sa Zoranom Tutićem i Ljubom Kešeljom. Iz svih brakova i jedne vanbračne veze ima četvoro dece.
– Tek uz Miroljuba sam shvatila šta je prava ljubav. On je bio i ostao moj najbolji prijatelj, muž i otac. I danas spavamo držeći se za ruke – rekla je jednom prilikom Zorica.
Tri puta se udavala i Katarina Ostojić Kaja koja veruje da će njen sadašnji brak sa Džunior Džekom – potrajati.
Katarina Ostojić Kaja i njen sadašnji brak sa Džunior Džekom
Nakon burnog razvoda od vaterpolo asa Danila Ikodinovića, činilo se da se Nataša Bekvalac nikad neće skrasiti. Menjala je momke, verenike, a onda se tajno venčala sa bivšim rukometašom Ljubom Jovanovićem.
Nataša Bekvalac, Ljuba Jovanović, foto Damir Dervisagic
Uz njega se konačno smirila, ali i načila lekciju, pa medije drži podalje od svog braka.
Anabela Atijas godinama je trpela fizičko i psihičko zlostavljanje od muža Gagija Đoganija. Trpela je zbog dece, a onda nakon jednog od njegovih ispada presekla i razvela se.
Anabela i Andrej Atijas, foto: Story
Usledila je hajka na nju kompletne porodice Đogani, ali i to je istrpela. I kada se najmanje nadala upoznala je 11 godina mlađeg sarajevskog biznismena Andreja Atijasa, udala se za njega i rodila ćerkicu Blankicu.
Za glumcima i pevačima ne zaostaju ni voditelji. Ognjen Amidžić sreću je pronašao u braku sa manekenkom Danijelom Dimitrovski. Pre nje, sedam godina je bio oženjen koleginicom Milicom Marković. I njegova prijateljica i koleginica Aleksandra Jeftanović imala je buran ljubavni život. Najpre se udala za Ognjena Kajganića, ali taj brak raspao posle samo dve godine. Pre nešto više od mesec dana ona se udala po drugi put, a “da” je rekla Aleksandru Švraki s kojim već ima dvoje dece, a i treća prinova je na putu.
Jelena Karleuša nerado pominje kratkotrajnu bračnu epizodu sa Bojanom Karićem. Razveli su se posle svega tri meseca, a ona je nekoliko godina kasnije sreću naša pored sedam godina mlađeg fudbalera Duška Tošića s kojim ima dve ćerkice.
– Duško je odrastao u siromaštvu, ali u izobilju ljubavi i sreće. Potiče iz divne porodice, on je pre svega dobar čovek. Zato smo Duško i ja uspeli i opstali, zato smo se zavoleli. Život je istinski lep ako znaš da ceniš makar i sekund sreće – rekla je jednom prilikom Karleuša.
Iako se čini da se pevači stalno venčavaju i razvode, ništa drugačije nije ni među glumcima samo što oni malo bolje čuvaju svoj privatni život. Brak Vojina Ćetkovića i Slobode Mićalović već godinama važi za jedan od najstabilnijih, ali su mnogi zaboravili da je Ćetković već bio oženjen. On je pre Bobe bio u braku sa voditeljkom Natašom Milovanović, koja se nakon razvoda o lepog glumca preselila u Pariz gde i danas živi. Slobodan Ćustić godinama je važio za teškog čoveka. Nakon razvoda od prve supruge posvetio se sinovima, poslu i gotovo digao ruke od ljubavi. A onda je preko Fejsbuka upoznao arhitektu Jelenu i njegov život je poprimio potpuno druge boje. Usledilo je venčanje i još troje dece, a Ćustić nikada nije bio srećniji. Voja Brajović prvi put se oženio sa Ljiljanom u zenitu slave, dobili su sina i ćerku, ali se njihov brak raspao. Nekoliko godina kasnije čuveni glumac sreću je pronašao uz koleginicu Milicu Mihajlović s kojom je dobio još jednog sina. I Miki Manojlović se ženio dva puta – prvi put sa Iskrom Uzelac s kojom je dobio ćerku Čarnu, da bi nakon razvoda njegovo srce osvojila glumica Tamara Vučković s kojom je i danas u braku, a imaju i zajedničkog sina Ivana
izvor:Vesti
Zašto se sve manje na veseljima širom naše zemlje čuje harmonika? Na svadbama sve više se svira na klavijaturama. Malobrojni mladi umetnici čuvaju tradiciju. Prvi poznati harmonikaš bio Dimitrije Mita Đorđević
HARMONIKO sestro, ti što lečiš jade, u životu samo ti me ne izdade…”, “Harmoniko moja, suzom nakvašena… Ostali smo sami harmoniko moja, još me samo teši bolna pesma tvoja”…”Harmoniko, moja diko”… Ovo su samo neki od stihova posvećenih čarobnom instrumentu, koji je od pedesetih godina prošlog veka pa naovamo u Srbiju doneo novi zvuk, koji je postao gotovo nezaobilazan u izvođenju narodnih pesama. Bez harmonike nekada se nisu mogli zamisliti rođenje, svadba, ispraćaj u vojsku, a pojedince je, po sopstvenoj želji, pratila i na večni počinak. U današnje vreme, pod naletom novih tehnologija i “instrumenata na struju”, a neki kažu i zbog besparice, zvuci prave harmonike sve se ređe čuju na veseljima.
Prve harmonike u Srbiji, najviše u selima Šumadije, pojavile su se tokom Prvog svetskog rata. U ratnom vihoru austrougarski vojnici za sobom su ostavljali ove instrumente, koji su do tada retko, ili nisu nikako, viđani na ovim prostorima. One, međutim, nisu mogle da stvore ton potreban srpskom folkloru, pa su tadašnji harmonikaši jarko želeli da nabave modernije italijanske harmonike. Veruje se da je prvi poznatiji harmonikaš u nas bio Dimitrije Mita Đorđević, zvani Pašona, iz Kragujevca, oficir i učesnik Prvog svetskog rata.
– Srpski narod je još u vreme Prvog svetskog rata bio upoznat sa zvukom harmonike. Takva harmonika, prema građi i načinu proizvođenja tonova, nikako nije bila nalik današnjoj, ali je njena funkcija bila ista kao i funkcija mnogobrojnih tradicionalnih instrumenata – kaže Isidora Kadić, diplomirani etnomuzikolog iz Požege. – Izvođači na harmonici preuzimali su kola koja su se svirala na fruli, gajdama, dvojnicama. Ovakva praksa ide u prilog pretpostavci da je harmonika samo “radila” na očuvanju tradicije, kao i njenoj daljoj ekspanziji.
Od proboja Solunskog fronta pa do Drugog svetskog rata na prste jedne ruke mogli su da se izbroje harmonikaši u našoj zemlji – Aleksandar Aca Todorović, zvani Krnjevac, Voja Trifunović, Đurica Ćirković, Rade Resavac, Tika Globoderac… Svirali su po veseljima i u beogradskim kafanama. Taj zvuk izgubio se posle rata, kada narodu, zbog velikih ljudskih gubitaka, nije bilo do muzike. Nije se u osiromašenoj i razrušenoj zemlji moglo živeti od harmonike.
Pojedini etnomuzikolozi navode da je harmonika postala osnovni instrument u srpskoj narodnoj muzici zahvaljujući Miodragu Miji Todoroviću Krnjevcu (sin čuvenog Ace Krnjevca), koji je nazvan “srpskim otcem harmonike”. On je bio prvi harmonikaš koji je pedesetih godina zasvirao na Radio Beogradu, a narod se tiskao ispred radio-prijemnika da čuje kako to zvuči srpsko kolo u izvođenju harmonike.
– Za vreme Tita nije mogla da se čuje druga muzika sem narodne, prave, izvorne. Bilo je ljudi koji su kontrolisali šta se pušta na televiziji i radiju. Danas, nažalost, toga nema, pa se većinom čuju melodije koje nisu naše, i koje sviraju instrumenti koji nisu tradicionalni – kazao nam je Aleksandar Todorović Krnjevac, Miodragov sin, koji je nastavio da vodi školu svoga dede i oca, školu “Krnjevac”, koju je do sada prošlo na stotine danas pravih virtuoza na harmonici. – Harmonika je zaboravljena, i uglavnom je ostala najviše u romskoj muzici. Na svadbama ćete čuti sintisajzer, koji imitira zvuk harmonike. Sve je manje pravih harmonikaša…
Prava ekspanzija sviranja na harmonici nastala je posle prvih radio izvođenja, a polovinom prošlog veka popularnosti je doprinela i Radojka Živković, verovatno prva žena u Srbiji koja je zasvirala na harmonici. Njena gostovanja i nastupi po kafanama širom Srbije, na vašarima,.. oduševljavali su narod, koji više nije mogao da zamisli veselje bez harmonike. Nakon toga nastaju velika imena harmonikaša – Bane Milutinović, zvani Dobravac, Jovica Petković, Mirko Kodić, Miroljub Aranđelović Kemiš, Miša Mijatović, Milan Nikolić Sublinac, Rajko Dakić, Ljubiša Pavković…
– Tako je nekada bilo, ali je danas mnogo jeftinije da ljudi plate manji orkestar, onaj sa klavijaturama, nego veći orkestar sa jednom ili dve harmonike – ispričao nam je Milan Jovanović Jabučanac, mladi poznati harmonikaš, koji je sa 18 godina proglašen sa Prvu harmoniku Evrope. – Imam dosta drugara sa kojima sam počinjao da sviram i koji su bili dobri harmonikaši. Kada ih sretnem posle deset, 15 godina vidim ih sa klavijaturama, jer mi kažu da im se ne isplati. To je tragedija.
MASTORI JOŠ IMAJU POSLA
Sa rastom popularnosti ovog složenog instrumenta u Srbiji, a posebno u centralnim i zapadnim delovima, pojavili su se majstori i male zanatske radionice za popravku i remont, pa i proizvodnju harmonika. Danas ih je ostalo svega nekoliko u čitavoj zemlji. Među njima je i Čačanin Rade Ilić, Varkaš, koji je ovaj zanat nasledio od oca Dragana.
– Sve je manje mušterija, ali raduje što i dalje ima posla, pa se nadam da će ga biti i za sina Duška – kaže Rade.
A ovako je harmonika usavrsavala se:
izvor:Novosti/Radio XXL
