Makedonska pevačica Esma Redžepova preminula je jutros u Skoplju u 73. godini, posle kraće i teške bolesti. Mnogima će ostati upamćena po svom humanitarnom radu. U detinjstvu je bila siromašna, zbog čega je naučila da se bori glasom i da tokom karijere duže od 50 godina i drugima pomogne u ostvarenju ciljeva.

Esma je rođena u Makedoniji 1943. godine, kao peto od šestoro dece. Njen otac je u bombardovanju 1941. godine izgubio nogu, a Esma mu je pomogla da na dostojanstven način zarade za porodicu. Bio je čistač cipela, a malena Esma je radila dodatne poslove, nosila je mleko, čistila stanove…

Na njenu sreću ili nesreću, počela je rano da peva. Imala je samo 10 godina kada je pobedila na takmičenju koje je organizirao tadašnji Radio Skoplje. Ona je prva Romkinja koja je izašla da peva na romskom jeziku. Godine 1976. u Gandinagaru, Indiji, proglašena je za kraljicu romske muzike, što joj je dalo veliki motiv da neumorno radi i stvara.

“Moje detinjstvo je bilo jako teško, ali to sam iskoristila kao veliku školu. Zapravo, težu stranu života osetila sam u detinjstvu. Dok su mnogi rasli bezbrižno, ja sam radila razne poslove, nosila sam mleko, čistila stanove, čuvala psa jednom čuvenom skopskom doktoru Cipuševom, a zarađeni novac trošila sam ekonomično. Volela sam bioskop, pa bih svojom ušteđevinom kupovala karte. Borila sam se sa predrasudama u društvu, uvek sam se morala nekome da se dokazujem ali, kao što vidite, isplatilo se, ja sam zahvalna Bogu”, rekla je jednom prilikom kraljica romske muzike.

Kraljica romske muzike je za gotovo šest decenija estradnog staža održala više od 23.000 koncerata širom sveta, od čega je trećina bila humanitarnog karaktera. Esma je sa pokojnim suprugom Stevom usvojila i odgajila 48 dece, bavila se humanitarnim radom, a pesmama i angažovanjem doprinela je afirmaciji romske populacije.

Esma je prva Romkinja koja je zapevala na maternjem jeziku i dva puta bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

Ona je potpredsednica Svetske organizacije Roma u svetu. Dva puta je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Prvi put 1987. godine kao kandidat Crvenog krsta Jugoslavije, a drugi put na inicijativu Svetske organizacije Roma. Poznato je da se svim snagama bori za bolji status Roma u svetu.

Nikad nije rađala, ali je usvojila njih 48. Njen suprug nikad joj nije dopustio da radi nešto što bi je udaljilo od pevanja i nastupa. Nikad u životu nije ni kuvala ni čistila jer je tvrdio da para šteti glasnim žicama. To ju je neki put jako ljutilo jer obožava da kuva, a on joj to nije odobravao i uvek je imala kućnu pomoćnicu. Decu su odlučili da usvoje jer su najčešće dolazila iz romskih porodica koje su bile teški socijalni slučajevi. Da bi ih sačuvali od domova ili ulice, Stevo ih je podučavao sviranju raznih instrumenata i danas su svi oni muzičari u nekim orkestrima i pošteno žive i zarađuju.

izvor:kurir/radio xxl