VIDEO DANA

Baja Mali Knindza – Bozic je

Radio XXL

POKUŠAO DA SPASI JAGNjE PA SE UTOPIO

Devetogodišnji dečak majci Gordani opisao kako se na reci dogodila tragedija. Bojali su se da ih otac i gazda ne grdi zbog jagnjeta. Majci Gordani obećali da joj neće oduzeti decu. Deca izmišljaju iz straha

TEK kada je Stefan pronađen, Uroš je prvo policiji, a onda i nama, priznao da je sve izmislio. Rekao je da im je jedno jagnje pobeglo iz stada i da je krenulo ka Karašu i upalo u vodu. Stefan se uplašio da se jagnje ne udavi, pa da ih otac i gazda ne grde. Sa obale je pokušao da ga izvuče, ali se onda okliznuo, jer je priobalje strmo. Nekako je uspeo da izvuče jagnje, ali sebe nije…

Ovako nam je, kroz suze, majka utopljenog Stefana, Gordana Ilić prepričala verziju tragedije u kojoj je nastradao njen dvanaestogodišnji sin Stefan.

– Uroš je, kaže, pokušao da mu pomogne. Pružio mu je neki štap, ali nije imao dovoljno snage da ga izvuče. Pustio je štap, kada je video da i on može da upadne u vodu.

Prema poslednjoj verziji Uroševe priče, kada je krenuo kući sa mesta nesreće, zaista je video taj automobil i te ljude, koji su došli da pecaju.

– Tada je došao na ideju da izmisli priču o otmici. Kaže da se plašio šta će mu reći otac. Ma ko bi mario i da se to jagnje udavilo, samo da je naš Stefan ostao živ…

Na pitanje da li je Stevica strog otac, ona je rekla da jeste, ali da ih nikada nije tukao.

– Mi smo 20 godina zajedno, ali nismo venčani. Zato sva deca nose moje prezime. Sva deca su morala da slušaju oca, dok sam ja bila popustljivija – priča Gordana.

Uroš je u utorak sve vreme trčkarao po dvorištu i ulici, igrao se sa mlađom braćom i komšijama. Kada smo ga upitali šta se desilo u policiji, kada je priznao da je lagao, samo je slegnuo ramenima.

– Neću da pričam o tome – rekao je i sklupčao se u krevetu, okrenuvši se ka zidu.

Gordana nam je rekla da su im obećali da im zbog svega ovoga neće oduzeti decu i da Uroš neće ići u dom.

– Nadam se da će tako i biti, jer smo jako vezani za decu, a i ona za nas, pogotovo dvoje najmlađih. Mi smo prijavljeni u Centru za socijalni rad u Alibunaru, a sada nam treba saglasnost našeg gazde da se prebacimo u Belu Crkvu, jer planiramo da u ovom selu kupimo neku kuću, uz pomoć moje rodbine, i da tu živimo. Moj otac je predložio da Stefana sahranimo u Beloj Crkvi, gde on živi, ali nisam pristala na to, jer hoću svaki dan da idem na grob svog sina – kroz suze je pričala Gordana, koja je sve vreme pod lekovima.

Kazala je i u kako teškim uslovima žive, jer od socijalnog dobijaju 14.500, dečji dodatak im je 10.500, a nadnica za čuvanje ovaca 15.000 dinara mesečno.

– Siromašni smo, ali se nikada nisam nikome žalila, niti tražila pomoć. Pokušavamo da živimo sa ovim koliko imamo, ali mi je neophodna mašina za pranje veša, jer i zimi i leti perem na ruke. Potreban nam je i zamrzivač, jer i to malo hrane što imamo, moramo da nosimo kod komšija ili nam propadne. Bilo bi lepo i kada bismo imali kupatilo, jer svu decu kupamo u jednom malom koritu, a vodu dogrevam na šporetu – jadala se Gordana.

SVI SU OMANULI UKOLIKO se ispostavi da je za nesreću odgovoran Stefanov mlađi brat, devetogodišnji Uroš, protiv njega se neće voditi postupak, jer deca do 14 godina, po zakonu, nisu krivično odgovorna – objašnjava za “Novosti” advokat Nebojša Milosavljević.
– Nadležni će morati da se ozbiljno pozabave dečakom, da prate njegov razvoj, da utvrde kakve je strukture njegova ličnost. Ali, moraće i da se pozabave i roditeljima, koji vrlo lako mogu da odgovaraju za zanemarivanje dece u vaspitanju. Oni su dužni da brinu o deci, a u ovom slučaju, koliko sam upoznat, baš i nisu mnogo vodili računa. Nažalost, svi su omanuli, i roditelji i Centar za socijalni rad. Odgovornost je podjednaka, jer je nastradalo jedno nedužno dete. Pitam se šta rade zaposleni u Centru? O kome vode brigu? Bolje uslove za život imaju kučići nego deca… (N. B.)

Međutim, “Novostima” je potvrđeno da će se o porodici Stefana Ilića, iako dosad nisu bili kod njih prijavljeni, ubuduće brinuti Centar za socijalni rad Bele Crkve, u čijoj opštini žive. U ovoj ustanovi uveravaju da će nakon tragedije, koja je zadesila Iliće, njihovi stručnjaci posetiti ovu porodicu i pružiti im svu pomoć i podršku koja im je potrebna. Stefanovi roditelji Gordana Ilić i Stevica Gages sa svojom decom preselili su se u selo Banatska Stupica kod Bele Crkve pre godinu dana, a do tada su živeli u Alibunaru, gde su primali novčanu socijalnu pomoć.

– Pošto smo saznali da su se doselili kod nas nekoliko puta smo ih obaveštavali da je neophodno da se odjave iz Centra u Alibunaru i prijave na našu evidenciju – kaže Dragan Popović, direktor Centra za socijalni rad u Beloj Crkvi. – Oni to nikada nisu uradili, pa tako još nemamo detaljne informacije o tome u kakvim uslovima žive. Kada stručnjaci procene u kakvim uslovima žive deca, ali i roditelji, preduzeće konkretne mere.

Tvrdnja predstavnika policije da je Stefanov mlađi brat Uroš sa svojih devet godina izmislio priču o otmici, ali da je, tokom ispitivanja, pokazao prve simptome psihopatije, kao i manipulativnog ponašanja zaprepastila je javnost.

– Centar za socijalni rad sada ima veoma važnu ulogu – kaže za “Novosti” Srbijanka Đorđević, predsednica Komore socijalne zaštite Srbije. – Tim stručnjaka koji čine psiholozi, socijalni radnici i terapeuti trebalo bi da procene u kakvim uslovima se deca vaspitavaju, da li majka i otac imaju roditeljske kapacitete i da li ima eventualnog zanemarivanja. Ukoliko se, zaista, ispostavi da Stefanov mlađi brat iskazuje simptome psihopatskog ponašanja, što je veoma hrabar iskaz policije, neophodan je kako terapeutski tako i socijani rad sa detetom, ali i sa ostalim članovima porodice.

Uroš (između majke i oca) priznao da je izmislio priču o otmici, ali da je zaista video crni automobil

DECA IZMIŠLjAJU IZ STRAHA

TVRDNjA predstavnika policije da Stefanov mlađi brat, koji ima svega devet godina, pokazuje prve znake psihopatije začudila je i one koji se bave ovom oblašću.

– Ovakav zaključak je dosta ishitren – kaže za “Novosti” prof. dr Milan Ilić, psihoterapeut iz klinike “Dr Laza Lazarević”. – Možemo pričati o eventualnim naznakama koje ukazuju na pretpostavku sociopatije. Ako se, zaista, ispostavi da dete pokazuje psihopatske znake ponašanja, njim se treba pozabaviti. Deca izmišljaju najčešće zbog straha zato što su nešto učinila, ili pak zato što nešto nisu učinila, a trebalo je. Dosadašnja praksa pokazala je da je, ukoliko se otkrije u ranijem uzrastu, moguće korigovati ovakav poremećaj ličnost