VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Prvi predsednik Republike Srpske, haški osuđenik Radovan Karadžić mogao bi privremeno biti pušten na slobodu kako bi posetio grob svog mlađeg brata Ivana i održao mu četrdesetodnevni pomen, izjavio je advokat Goran Petronijević
Petronijević je za rusku televiziju “Carigrad” rekao da su sve garancije od srpskih vlasti već obezbeđene.
i Republika Srpska je Haškom tribunalu poslala dokumente koji garantuju povratak Karadžića u slučaju da mu se omogući dolazak u domovinu, prenosi “Sputnjik”.
Haški tribunal 24. marta osudio je Karadžića (70) na 40 godina zatvora proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, te uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.
On je zatražio od sudskog mehanizma u Hagu dodatnih 90 dana za podnošenje žalbe na presudu zbog “neadekvatnih resursa koji su na raspolaganju timu odbrane, te je nemoguće do utvrđenog roka podneti smislenu žalbu”.
(sputnjik)
Radovan Karadžić (71), bivši predsednik Republike Srpske koji je 24. marta pred Haškim tribunalom osuđen na 40 godina robije zbog navodnih ratnih zločina, uhapšen je u Zemunu 18. jula 2008. godine kada je gradskim autobusom krenuo u Batajnicu da gleda fudbalski turnir “Milica Rakić”.
Karadžić je sve o svom hapšenju, ali i o višegodišnjem skrivanju i bekstvu od haške potere ispričao na saslušanju 25. i 28. jula 2008. godine. Informer je došao do zapisnika sa tog saslušanja i ekskluzivno ga objavljuje.
UHAPSEN Radovan Karadzic kao Dragan Dabic
Prvi predsednik Republike Srpske ovim svedočenjem je demantovao zvaničnu verziju hapšenja, prema kojoj je, maskiran u doktora Dragana Dabića, uhapšen u akciji obaveštajnih službi 21. jula 2008. u autobusu na liniji 73. Iskaz Radovana Karadžića prenosimo u celosti:
U petak, 18. jula 2008. godine, ja sam se nalazio u Novom Beogradu, u svom stanu u Bloku 45, Ulica Jurija Gagarina 267, u stanu broj 19, u stanu koji sam iznajmio za stanovanje. Bilo je nešto oko 21 čas kad sam iz tog stana krenuo u Batajnicu da odgledam fudbalski turnir “Milica Rakić”.
To su noćni turniri koji se održavaju noću u osnovnoj školu u Batajnici i to traje do duboko u noć. Radi se o fudbalerima amaterima, a ja volim da gledam amatere, pogotovo što su oni ovde školskog uzrasta. Nakon toga imao sam nameru da produžim za Vrdnik, koji se nalazi ispod Fruške gore.
Na ulaznoj stanici nije bilo putnika. Autobus se postepeno popunjavao, ali ja to nisam gledao jer sam čitao knjigu. Posle jedne stanice iza Zemuna, u zoni nekog poljoprivrednog zemljišta, autobus je neočekivano stao van stanice. Bilo je tada nešto oko 21.30 časova. Meni su prišla dvojica ljudi u civilu, čija lica nisam mogao dobro zapaziti. Jedan je stao sa strane, stavio ruku na moje rame, a drugi prošao napred, brzo rasklopio nekakvu legitimaciju koju nisam mogao da identifikujem i naredio mi da pođem sa njima.
HAPSENJE U BUSU:Radovan Karadzic kao Dragan Dabic
Izveli su me iz autobusa i okrenuli prema njima. Tokom izvođenja jedan od njih mi je pokrio oči mojim šeširom, tako da nisam video svoje korake, pa sam posrtao. Okrenuli su me prema njivama. Autobus je otišao. Potom je došlo vozilo u kojem su me seli na zadnje sedište, a sa obe strane je seo po jedan od tih ljudi. Na prednjem sedištu, osim vozača, bio je i neko ko je bio kao neki vođa jer je mobilnim telefonom obaveštavao nekoga da se vraća i verovatno ga je neko s kim je pričao telefonom pitao da li je obavio posao.
Prema zvaničnim, vrlo šturim informacijama, Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine oko 21 sat u autobusu na liniji 73.
Savet za nacionalnu bezbednost, na čijem je čelu tada bio predsednik Srbije Boris Tadić, saopštio je da je Karadžić uhapšen akcijom srpskih službi bezbednosti, dok je MUP istakao da policajci nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Karadžića.
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, 22. jula 2008. godine izjavio je da je Karadžić uhapšen dan ranije, u ponedeljak, u akciji koja je počela posle podne i trajala oko devet sati.
Lisice mi nisu stavljali, ali mi je čovek sa moje leve strane držao ruke. U tom trenutku nije bilo nekog saobraćaja. Moguće da je saobraćaj bio obustavljen. Čini mi se da je auto bio okrenut u suprotnom pravcu od kretanja autobusa.
Vozilo je bilo tamno, crne boje. Više nije bilo nikakve komunikacije između ovih lica. Komunikacija je bila mobilnim telefonom. Taj je rekao “vraćamo se”, a na pitanje sa druge strane žice rekao je samo “da, da”.
Vožnja je trajala više od pola sata. Bilo je neke gužve, ali su oni vozili neregularno, što znači da su preticali i na neki način su uspevali da druge obuzdaju. Vozili su oštro, brzo i imali su prednost. Mislim da je bilo neke sirene, a lampe nije bilo. Ostala vozila su ih propuštala.
Vozilo je došlo do neke zgrade. Primetio sam da je na ulasku, da li je u dvorište ili u samu zgradu, postojao onaj ram za elektronsku identifikaciju metala. Nikakve rampe nije bilo. Ta zgrada ima poseban ulaz koji se odnosi na tu jedinicu. Tu je kuhinja i ćelija. Detektor za metal sam video ispod šešira. Kada sam ušao u tu zgradu i u ćeliju, skinuli su mi šešir. Ja sam sa šeširom na glavi sproveden kroz jedan hodnik. Na kraju tog hodnika, zatvoren sam u jednu prostoriju, odnosno uveli su me u tu prostoriju, gde su mi skinuli šešir i onda sam mogao jasno da vidim tu prostoriju. Zidovi te prostorije su bili tamne boje.
Preko zidova je bio nalepljen itison bordo boje, koji je bio do pola zida. Od pola je bio zid takođe tamnije boje. Kako sam ušao na vrata te prostorije gde sam bio zatvoren, sa leve strane se nalazi jedan manji krevet. Uzglavlje tog kreveta bilo je uz zid. Kad se pogleda na uzglavlje, sa desne strane,
nalazi se jedan mali stočić koji je fiksiran za zid i za pod, više je ličio na sanduk.
Na drugom zidu, desno od kreveta, nalazila se i fiksirana stolica i još jedan takav sto. I stolica je ličila na kutiju, kao sanduk. Ta prostorija je bila 2,5 x 2,5.
KAKO JE UHAPSEN RADOVAN KARADZIC
Prostorija nije imala dnevnog svetla i nije bio prozor. Svetlo je bilo na zidovima, ispod plafona, zastakljeno mlečnim staklom i fiksirano. Svetlo je bilo nezadovoljavajuće i uznemiravajuće. Nakon kraćeg čitanja bolele su me oči. Obećali su da će nešto uraditi na tome.
U jednom trenutku svetlo je nestalo i vratilo se po tipu uključenja agregata, što znači da je svetlo bilo sa manjim naponom. Prema ulaznim vratima, u istoj toj prostoriji je toalet sa čučavcem. Na vratima prostorije su bile metalne rešetke.
Kad smo ušli u prostoriju i kad su mi skinuli šešir sa lica, rekli su mi da izvadim sve iz džepova. Mene su u tu prostoriju dovela mislim druga dvojica, a ne oni koji su prišli u autobusu. Oni su bili snagatori. Ja sam kod sebe imao dva mobilna telefona: 064/393-30-95 i 062/187-74-84, ključeve od stana, švajcarski nožić kao privezak i jedan fleš memori stik sa četiri gigabajta.
Imao sam futrolu od vozačke dozvole, a unutra je bila lična karta, bankovne kartice i vizitkarte.
Imao sam i dva harmonizera moje izrade, kojim održavam svoje zdravlje. To sam stavio na sto. Oni su to pokupili i odneli, bez ikakvog zapisnika. Pritom, ta dvojica ništa nisu pričali. Kad su pokupili dokumenta, oni su se okrenuli i zaključali rešetke. Vrata nisu zaključavali, bila su blokirana, samo su rešetke zaključali.
Tu ostajem tri dana. Ja sam se, što se vremena tiče, orijentisao tako što bih prilazio tim rešetkama i kroz njih sam mogao da vidim kuhinju i dnevno svetlo. Kuhinja je u nivou tla i u nju je prodirala dnevna svetlost. Tako sam ja sigurno znao da sam u toj sobi proveo ukupno tri dana i tri noći. Proveo sam dakle, noć petak na subotu, noć subotu na nedelju, nedelju na ponedeljak.
Drugog dana došao je jedan čovek, za koga pretpostavljam da je oficir i viši po činu od ostalih koji su bili sa njim. Oni su svi bili u civilu, a po načinu na koji su mu se drugi obraćali, zaključujem da je njihov pretpostavljeni. Taj čovek se interesovao i pitao zašto ne jedem. Ja sam rekao da je to iz ličnih razloga, da nemam nikakve zahteve i da nije protest.
Oni su redovno i dalje donosili obilje voća, doručak, ručak i večeru, uz ponude da odaberem šta želim da jedem i da mi se napravi za jelo u pogledu zdrave hrane. Posle toga su još nekoliko puta insistirali da jedem, taj i još jedan viši po rangu, i rekli su mi da ako mi se nešto desi, dovodim rukovodstvo Srbije u neprijatni položaj time što ne jedem.
HAPSENJE radovan karazic
Rekao sam im da nikoga ne izveštavaju o tome da ja ne jedem, da je to privatna stvar, da ja ne protestujem i ne štrajkujem. Tražio sam da li će sa mnom neko da razgovara, a oni su rekli da će to biti kad dođe vreme. To “kad dođe vreme” rekli su mi ti mladići koji su bili tu i koji su me čuvali.
Radovan Karadzic:Držali su me tri dana u ćeliji pod zemljom!
Potpuna izolacija
Bilo je četiri ili šest mladića koji su me čuvali. Oni su se smenjivali. U početku ih je bilo po dvojica u jednoj smeni, a kasnije bi dolazili i drugi. Svi ti mladići koji su me čuvali bili su starosti oko 30 godina. Srednje visine do visoki. Jedan je bio kratko ošišan, crne kose, dugačkog lica. Drugi je bio neupečatljivog izgleda, svetlije kože lica.
Ostalih ne mogu da se setim. Taj za koga kažem da je viši po činu u odnosu na ove koji su me čuvali tražio je da mi donesu dnevnu štampu. Oni bi to organizovali, ali bi to trajalo nešto duže. Povremeno bih čuo i zvuk aviona iznad prostorije gde sam boravio.
U više navrata molio sam mi dopuste da pošaljem SMS poruku bilo kome od mojih prijatelja, na kojoj bi samo pisalo da je sve okej, da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama, to mi nisu dozvolili. Onda sam ih molio da im ja dam broj i tekst, da oni pošalju takvu poruku, ali ni to nisu hteli. Kad kažem “prijatelje”, mislim na prijatelje koje sam stekao dok sam koristio ime dr Dragan Dabić. To sam mislio na moje prijatelje i pacijente koje sam lečio…
Bivši predsednik Republike Srpske dr.Radovan Karadžić izručen je noćas (30.jula,2008.) Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
izvor:Informer/Rado XXL
Radovan Karadžić osuđen je na 40 godina zatvora u Hagu. U vreme izdržavanja kazne biće uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru, odnosno od 2008. godine.
Haški tribunal proglasio ga je krivim za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, zločine u Sarajevu, uzimanje talaca pripadnika UN i drugih organizacija, dok je oslobođen za genocid u sedam opština, odnosno Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica, Zvornik.
Kako je teklo izricanje presude, pogledajte OVDE.
U Haškom tribunalu danas u 14 sati počelo izricanje prvostepene presude bivšem predsedniku Republike Srpske i vrhovnom komandantu Vojske RS Radovanu Karadžiću
15.40 – Veće je donelo presudu u iznosu od 40 godina zatvora.
15.29 – Veće smatra da je optuženi znao da hiljade zarobljenika predstavljaju veliki procenat muslimanskog stanovništva u Srebnici, a uprkos tome se složio sa tim i nije sprečio eliminisanje, već naredio da se premeste i ubiju. Zaključak Veća je da je postojala namera o uništavanju bosanskih muslimana, ali napominje da može da zaključi da se optuženi složio sa zajedničkim ciljem i ne može biti odgovoran za ubistva i progone koji su se desili pre tog razgovora sa Deronićem.
15.17 – Povodom tačke optužnice o Srebrenici, Veće smatra da je postojala jasna namera da se ubije svaki vojno sposoban musliman iz Srebrenice i Veće zaključuje da je optuženi zajedno sa Mladićem napravio dugoročni plan i da je postojala namera da se trajno i namerno ukloni muslimansko stanovništvo.
radovan karadzic sluca presudu u hagu
15.01 – Povodom tačke optužnice o taocima i otmici, veće je prosudilo da je Karadžić kriv, jer smatraju da su namerno zatočeni da bi se izbegli NATO napadi, što ukazuje na krivičnu odgovornost optuženog.
14.57 – Veće je konstatovalo da je namera Sarajevsko-romanijskog korupsa bila da gađaju civile i korsite neselektivnu i preteranu vatru.
“Sarajevosko-romanijski korpus je granatirao Sarajevo sa namerom da teroriše civilno stanovništvo. Veće kostatuje da je u sred te kampanje ranjeno i ubijeno na hiljade civila. Svi civili koji su živeli u gradu pretpreli su silni strah, velike muke, nikada nisu znali kada će se naći na merti Sarajevsko-ramnijskog korpusa”, saopštilo je Veće.
U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu. “Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror”, rekao je sudija.
14.48 – Civili u Sarajevu su ubijani dok su išli po vodu, pucano je po deci, navodi Veće.
https://www.youtube.com/watch?v=ZzPi8I4ooaM
14.43 – U zaključku vezano za opštine, optuženi snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje, zaključilo je Veće.
14.33 – Premijer Aleksandar Vučić zakazaće za sutra vanrednu sednicu vlade, a jedina tema će biti presuda Radovanu Karadžiću.
14.17 – Haški sud nije našao da je bilo genocida u opštinama koje su u optužnici navedene pre optužbi za zločin genocida u Srebrenici.
14.00 – Počelo je izricanje presude.
haski tribunal, predusa radovanu karadzicu
12.30 – Uhapšena Florans Artman, nekadašnja portparolka Haškog suda, u vreme kada je glavna tužiteljka bila Karla del Ponte.
12.17 – Direktor policije RS: Nema informacija da su u Prijedoru porasle tenzije. Gojko Vasić kaže da nema informacija da su porasle tenzije na području Prijedora zbog izricanja presude, kao i da policiji nisu najavljena nikakva okupljanja građana. On je dodao da je MUP RS svakako pojačao mere bezbednosti na celoj teritoriji tog entiteta.
11.23 – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dao je kratak intervju za list “Fajnenšl tajms” u kom je rekao da Haški tribunal nije pravna institucija već isključivo politička. On je dodao da odluke ovog tribunala nisu doprinele pomirenju, već podstiču na nove podele i destabilizaciju regiona.
11.23 – Današnji događaj u Haškom tribunalu nije donošenje presude Radovanu Karadžiću, nego njeno čitanje. Presuda je davno napisana, smatra Radovanov rođak Simeon Ćićo Karadžić (65) koji sa 90-godišnjom majkom živi u rodnom selu Karadžića – Petnjici – udaljenom oko tri kilometra od Šavnika na putu prema Žabljaku.
11.15 – Interesovanje za praćenje izricanja presude Radovanu Karadžiću je ogromno. Mediji su počeli da se okupljaju ispred zgrade Haškog tribulala.
10.00 – Plavšićeva: Ne verujem da bi se Radovan pokajao. Jesam se pokajala za ono što se ratnih godina dešavalo u Bosni i Hercegovini, ali nisam sigurna da bi se i Radovan Karadžić poneo isto, rekla je nekadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić.
predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić I Karadzic
Foto: Profimedia
Podsetimo, Karadžić (70), koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH 1992-95. U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na progon Muslimana i Hrvata širom u BiH 1992-95, koji je u sedam opština imao razmere genocida; kampanju artiljerijskih i snajperskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH; uzimanje osoblja Unprofora za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
RADOVAN KARADZIC KAO DRAGAN DABIC
Presudu Karadžiću izreći će raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon (O-gon Kwon) iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison (Howard Morisson) iz Velike Britanije i Melvil Berd (Melville Baird) iz Trinidada. U završnim rečima, u oktobru 2014, tužioci su zatražili da sudije Karadžića proglase krivim po svim tačkama optužnice i osude na doživotni zatvor.
Branio se sam, tražio slobodu
Karadžić, koji se branio sam, zatražio je da bude oslobođen, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu tokomK suđenja.S komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, Karadžić je u optužnici označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH koje su srpski lideri proglasili svojim.Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, s Karadžićem i Mladićem bili su, prema optužnici, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
RATKO MLADIC I RADOVAN KARADZIC
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010
Na kraju dokaznog postupka, u junu 2012, tužioci su tvrdili da su izneli “obilje dokaza” o Karadžićevoj krivici za genocid i progon nesrba.U Karadžićevu odbranu, iskaze je dalo 248 svedoka. Na poziv raspravnog veća, svedočio je jedan svedok. U spis je, tokom suđenja, uvedeno 11.000 dokaznih predmeta, a zapisnik ima 48.000 stranica.
RADOVAN KARADTIC
Foto: Facebook printscreen
Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, međutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.
Autor: Beta,Foto: Reuters,Foto: Kurir,Foto: Profimedia
Sudsko veće Haškog tribunala najavilo je da će danas izreći presudu u slučaju protiv prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je 1995. godine podigao optužnicu protiv njega. Radovan Karadžić je bio u bekstvu od 1996. godine do 21. jula 2008. godine kada je uhapšen u Srbiji. Organi Republike Srbije su ga 30. jula 2008. godine, izručili Haškom tribunalu.
Radovan Karadžić je srpski psihijatar, pesnik i političar, prvi predsednik Republike Srpske, te jedan od osnivača i prvi predsednik Srpske demokratske stranke.
Otac mu je bio zanatlija, poreklom sa Kosova. Karadžić je završio medicinski fakultet. Školovao se određeno vreme u Americi, a po povratku radio je u bolnici u Sarajevu kao psihijatar, stručnjak za depresije. Oženjen je i ima dvoje dece.
Politikom je počeo intenzivno da se bavi 1990. godine kada je izabran za predsednika Srpske demokratske stranke.
S obzirom da su muslimanske i hrvatske stranke iz Bosne i Hercegovine bile protiv ostanka BiH u sastavu Jugoslavije, Karadžić se, sa drugim srpskim političarima iz BiH, naredne 1992. godine, angažovao na stvaranju Republike Srpske koja je Srbima, u Bosni i Hercegovini, trebalo da obezbedi ostanak u jugoslovenskoj federaciji. Smatra se izuzetno strpljivim, staloženim, slatkorečivim i veštim pregovaračem.
Radovan Karadzic
Bio je predsednik Republike Srpske četiri godine, od 1992. do 1996 godine.
Nakon rata u BiH, Haški tribunal je 24. jula i zatim 16. novembra 1995. podigao optužnicu protiv Radovana Karadžića i načelnika generalštabaVojske Republike Srpske Ratka Mladića.
Optužnica Haškog tribunala tereti Radovana Karadžića po 11 tačaka, i to:
Karadžićevi branioci, pobijaju ovo optužbe navodeći da on često nije imao komandnu odgovornost, te da je izdao više komandi o poštovanju ratnog prava. U narodu Republike Srpske, Karadžić još uvek uživa veliki ugled. U jednoj anketi sprovedenoj 2004. u Republici Srpskoj, većina građana je u Karadžiću videla nepravedno optuženog heroja, a ne ratnog zločinca.
Radovan Karadžić u Hagu
Za Radovanom Karadžićem Interpol je raspisao poternicu, a vlada SAD je ponudila nagradu od čak 5 miliona dolara za pomoć u hapšenju Mladića i Karadžića.
Međunarodne snage pokušale su u više navrata da ga uhapse, međutim uglavnom su tada dolazili do pomagača, koje su, prema nekim navodima, zlostavljale i po nekoliko dana držale uhapšenim bez dizanja bilo kakve optužnice.
Radovan Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine. U tom trenutku se nalazio u gradskom autobusu na liniji 73, na relaciji Beograd-Batajnica. Međutim, prema rečima advokata Svetozara Vujačića hapšenje je obavljeno tri dana ranije, 18. jula. Advokat je takođe izjavio da pored toga što prilikom hapšenja Karadžić nije pružao otpor, kapom mu je odmah prekriveno lice, tako da nije mogao da vidi ko ga je uhapsio. Oči su mu otkrivene tek kada se našao u pritvoru u nekoj prostoriji, na nepoznatoj lokaciji.
Radovan Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine kao Drgan Dabić
Tokom svog skrivanja predstavljao se kao dr Dragan David Dabić – istraživač u oblasti psihologije i bioenergije. Pod lažnim imenom učestvovao je na više predavanja.
Kada je uhapšen, Karadžić je bio potpuno neprepoznatljiv: sede, duge kose vezane u rep, duge, sede brade sa brkovima i naočarima, uglavnom sa šeširom.
Jedna od njegovih pesama, na koju je bio posebno ponosan, glasila je:
Ja čujem kako nesreća zaista korača
pretvorena u bubu.
Kad dođe čas smrviće bubu
k’o što trošnog pevača mrvi tišina i pretvara ga u glas.
Ja znam da je sve ovo priprema jauka
šta sprema crni metal u garaži.
Gle kako strah pretvoren u pauka
po svome kompjuteru odgovor traži.
Nakon što je te 2008. godine, ministarka pravde Vlade Srbije Snežana Malović potpisala odluku o izručenju, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom, Karadžić je 30. jula 2008. godine u 3.45 izveden iz zgrade Okružnog suda u Beogradu i prebačen na beogradski aerodrom Nikola Tesla. Prvo je prebačen avionom Vlade Srbije iz Beograda u Roterdam gde je stigao oko 6.30 ujutru, a potom je helikopterom prebačen u zatvor u Ševeningen.
Karadžić je 31. jula 2008. prvi put izveden pred Sudsko veće Haškog tribunala kojim je predsedavao sudija Alfons Ori iz Holandije. Optuženik je objavio da želi da se brani sam.
Nakon 8 godina suđenja, Haški tribunal će Radovanu Karadžiću izreći presudu danas.
izvor:srbijadanas/Radio XXL
Bivša portparolka Haškog tužilaštva Florens Artman uhapšena je danas u Hagu pošto je ranije bila osuđena zbog nepoštovanja suda, javlja specijalni izveštač RTS-a iz Haga.
Florens Artman, je inače svojvremeno tvrdila na osnovu dokumenata i razgovora, da za događaje u Srebrenici veliku odgovornost snose Francuska, Velika Britanija i SAD.
Uskoro opširnije…
Hapšenje bivše portparolke Haškog tužilaštva pokušale su da spreče “Majke Srebrenice”, koje su je okružile i na taj način pokušale da zaštite, javlja specijalni izveštač RTS-a iz Haga.
Posle guranja “Majki Srebrenice” s policijom, Florans Artman je uhapšena.
Artmanova je uhapšena na ulazu u zgradu Tribunala gde se danas izriče prvostepena presuda ratnom lideru RS Radovanu Karadžiću.
Florans Artman, francuska novinarka i bivša predstavnica za štampu tužilaštva Haškog tribunala, proglašena je 14.09.2009. krivom za delo nepoštovanje suda i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 7.000 evra.
Hag, Haški tribunal, Florens Artman
Presudu je izreklo Specijalno veće Tribunala kojim je predsedavao južnoafrički sudija Moloto, a u čijem su sastavu još i sudije Liu iz Kine i Ginej iz Turske.
Specijalno veće je zaključilo da je Florans Artman “svesno i hotimično objavila sadržaj, navodne efekte i poverljiv karakter” dve odluke Žalbenog veća u predmetu Slobodana Miloševića. Tim odlukama su, podsetimo, odobrene zaštitne mere odnosno poverljivost dokumenata Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije, dostavljenih Tribunalu za potrebe suđenja Miloševiću.
Artmanova je godinama odbijala da se povinuje odluci suda.
