VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Sigurno već znate da bi za Badnje veče trebalo da večeramo na slami. Znate li zašto?
Slama se stavlja na pod kao simbol pećine u Vitlejemu, u kojoj se, po predanja, rodio Hristos. Večera se na podu, u iščekivanju Božića, odnosno rođenja Hristovog.
Ako vam to nije praktično jer ne želite da se slama raznosi po kući ili upada u jelo, slamu možete da prekrijete platnom, mada se po tradiciji ne radi tako.
Osim toga, ako nemate mogućnost da večerate na podu na slami, možete barem da stavite maleo uvezane slame ispod stola za kojim jedete, simbolično i tek toliko da ispoštujete običaj.
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi.
U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenica), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini “kozonaći” – kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
U Makedoniji deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata – to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje “badnika” na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
IZVOR:mondo/radio xxl
https://www.youtube.com/watch?v=s5VChCMOeqs
Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
U 20.05 na Prvom programu RTS-a biće emitovana Božićna poslanica patrijarha srpskog Irineja, a u ponoć ćemo prenositi liturgiju iz hrama Hrista spasitelja u Banjaluci.
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
izvor:RTS,Radio XXL
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista. Mada je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, koji se naziva i praznikom nad praznicima, najinteresantniji srpski običaji vezani su upravo za Božić i praznike koji ga prate. Tih nekoliko nedelja oko Božića predstavljaju najlepši i najsvečaniji period tokom čitave godine. Božić je posebno praznik dece i porodice.
Božićna Liturgija
Na Božić rano ujutro zvone sva crkvena zvona, a domaćin i ukućani oblače praznična odela i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu Liturgiju. Oni koji su se pripremili pričešćuju se, dok ostali posle službe u crkvi primaju naforu, koju na Božić uzimaju pre svakog drugog jela. Po izlasku iz crkve pozdravljaju se upotrebljavajući tradicionalni srpski božićni pozdrav: “Hristos se rodi” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi”. Ovako se pozdravlja od Božića do Bogojavljenja.
Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na Božić. To je dragi gost čiji je dolazak obično unapred dogovoren sa domaćinom, ali može biti i slučajni posetilac. Položajnik se dočekuje na poseban način. Ulazeći on pozdravlja dom božićnim pozdravom i ljubi se sa ukućanima. U starini položajnik je prilazio ognjištu, odnosno kasnije peći, gde bi džarajući vatru govorio:
“Koliko varnica, toliko srećica,
koliko varnica, toliko parica,
koliko varnica, toliko u toru ovaca,
koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca,
koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
a najviše zdravlja i veselja,
Amin, Bože daj”.
Potom domaćica posluži položajnika i daruje mu pripremljen poklon. Položajnik simvolički predstavlja Mudrace sa Istoka koji su prateći zvezdu došli da se poklone novorođenom Hristu. Veruje se da je to čovek koji će tokom cele narodne godine donositi sreću u kuću.
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču. U ovu pogaču, koja se zove česnica, stavlja novčić – uglavnom zlatni i srebrni, tj. od plemenitog metala za koji ne prianja rđa, jer je to dar novorođenom Hristu. U nekim krajevima česnica se pravi kao slatka pita sa orasima. Ime je dobila po tome što se mesi u čast Isusa Hrista, ili zato što se lomi na časti (tj. delove). Česnica se odozgo bode grančicom badnjaka. Kada bude pečena, iznosi se na Božićnu trpezu.
Foto: Profimedia Pošto svi stanu oko stola domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, pa preda kadionicu neko mlađem, ko kadi celu kuću. Potom se peva Božićni tropar (u slučaju da niko ne zna Božićni tropar, može se naglas pročitati uobičajena molitva pre obeda: Oče naš). Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Ona se okreće kao slavski kolač, a zatim se lomi rukama na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onoga ko dobije deo česnice sa novčićem sreća pratiti tokom čitave godine. Pronađeni novčić predaje se domaćinu, koji ga stavlja na ikonu. Kada se završi lomljenje česnice ukućani jedni drugima čestitaju praznik i mirbožaju se, odnosno, kako kaže Vuk Karadžić u svome Rečniku: “Izljube se svi redom govoreći: Mir Božiji! Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Poklanjamo se Hristu i Roždestvu Hristovom!” a onda sedaju za sto.
Običaji nalažu da se česnica mesi ujutru na Božić i nipošto se ne sme praviti unapred na Badnji dan! Naziv česnica potiče od reči “čest”, koja je stara reč za “deo”, “komad”. Ovaj naziv označava to što se česnica za ručak lomi, odnosno svako od ukućana sam treba da odlomi deo koliki hoće. Ovim običajem se članovi porodice uče skromnosti jer ne smeju da otkinu veći deo.
Foto: Profimedia Na Božić postoji i verovanje da mladići treba da poklone jabuku devojci koja im se sviđa. Ako devojka prihvati jabuku, onda će sigurno biti njegova u toku naredne godine.
Posle Božićnog ručka deca idu u korinđenje, običaj koji je naročito rasprostranjen u Vojvodini. Deca u korinđenju idu od kuće do kuće u kraju s kojim žive i dužna su da otpevaju jednu Božićnu pesmu, čime domaćinu nameću obavezu da im za to plati u kolačima ili nekim drugim darovima. Ako domaćin ne plati, veruje se da će mu cele godine “naopako ići”. Pre Drugog svetskog rata bio je običaj da se deci isključivo na Božić daju pokloni koje im donosi Božić Bata.
Za pečenicu se obično unapred bira najbolje prase ili jagnje, koje se odvoji i zasebno hrani, a kolje i priprema, kao što smo rekli, na Tucindan. Uz pečenicu ponegde ispeku još i ćurku, gusku ili kokoš.
Ostala verovanja i običaji vezani za Božić. Kada na Božić pada sneg veruje se da će godina biti rodna. Običaj je da na prvi dan Božića niko ne dolazi u posetu osim položajnika i praznik se proslavlja u krugu porodice.
U noći između Badnjeg dana i Božića deci je posebnu radost donosio Božić Bata, ostavljajući im poklone u slami. Opisujući blagoslov koji je kući donosila poseta Božić Bate, narodna pesma veli: “Ide Božić, ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova”. Nažalost, u drugoj polovini 20. veka dobrog i nenametljivog Božić Batu, koji “predstavlja svetinju, našeg brata i nebeskog sabrata”, i koji nas je, po rečima mitropolita Amfilohija, “sjedinio sa Bogom neuništivim i neugasivim bratstvom”, u potpunosti je potisnuo Deda Mraz.
Foto: Foto Shutterstock Po završetku božićnog ručka običaj je da se sofra ne diže tri dana, baš kao što se u tom periodu ni kuća ne čisti, pa slama ostaje da leži na podu do Svetog Stefana.
Dobro je da se na Božić posle ručka simvolično započne neki posao kako bi ljudi cele godine bili vredni i da bi im poslovi išli od ruke. Posebno lep običaj spominje se u Risnu: na Božić se, po izlasku iz crkve, svi ljube jedni sa drugima, pa se tada izmire mnogi koji su dugo vremena bili u zavadi.
Zadivljen lepotom praznovanja Božića Njegoš je u “Gorskom Vijencu” pevao:
“Nema dana bez očnjega vida,
Niti prave slave bez Božića!
Slavio sam Božić u Vitlejem,
Slavio ga u Atonsku Goru,
Slavio ga u sveto Kijevo;
Al’ je ova slava odvojila,
Sa prostotom i sa veselošću,
Vatra bolje nego igda plama,
Prostrta je ispred ognja slama,
Prekršćeni na ognju badnjaci,
Puške puču, vrte se peciva,
Gusle gude, a kola pevaju,
S unučadi đedovi igraju…”
Božić na Kosmetu O različitim datumima proslavljanja Božića. Ne postoje dva datuma proslavljanja Božića. Božić je uvek 25. decembra. U pitanju je razlika od 13 dana između “starog” julijanskog kalendara koga se drži Pravoslavna Crkva, i “novog” gregorijanskog, koji je prihvaćen u državnoj upotrebi. Dakle, Božić se svakako slavi 25. decembra, a taj dan po novom, državnom kalendaru pada 7. januara. Drugoga dana Božića slavi se Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg dana Sveti Stefan. Nakon Božića sledi Srpska Nova Godina (1/14. januara), a zatim tri bogojavljenska praznika, kojima se proslavlja uspomena na Hristovo krštenje u reci Jordanu od strane svetog Jovana Krstitelja: Krstovdan (5/18. januar) je prvi posan dan posle Božića, kada se u hramovima obavlja veliko vodoosvećenje.
Na Bogojavljenje (6/19. januar) se takođe vrše osvećenja vode, a narod tu osvećenu bogojavljensku vodicu uzima u flašice ili druge manje posude i nosi kućama, verujući u njena duhovna i lekovita svojstva. Jovanjdan (7/20. januar) je treći u nizu bogojavljenskih praznika i jedna od najčešćih srpskih krsnih slava. Tu se završava ciklus zimskih božićno-bogojavljenskih praznika koji su u starini, u prvim vekovima hrišćanstva, predstavljali nedeljivu celinu.
(Vavedenjebeograd.net)
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas veliki hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas veliki hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista.
Praznovanje Božića počeće prvim ponoćnim liturgijama, a uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika patrijarh Irinej je u Hramu Svetog Save, pošto je upaljen badnjak na platou ispred hrama, služi večernju.
Poglavar SPC, koji će danas u devet časova služiti svetu arhijerejsku liturgiju u u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu, poručio je u poslanici da ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu.
U Božićnoj poslanici patrijarh je poručio i da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima.
Kako je najavljeno, liturgiji u Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvovaće i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.
LOMLjENjE ČESNICE NA TRGU REPUBLIKE
Unija pekara Srbije, po jubilarni 25-ti put, organizuje danas na Trgu Republike tradicionalno lomljenje božićne česnice, prečnika 1,5 metara i teške 50 kilograma, u kojoj će se nalaziti tri zlatna dukata.
Kako je saopšteno iz Unije pekara, članovi Esnafa Unije pekara Srbije praviće božićnu česnicu prečnika 1,5 metra, koja će biti sastavljena od 500 manjih delova i teška 50 kilograma, u kojoj će se nalaziti tri zlatna dukata.
Ove godine, zbog sve većeg broja posetilaca manifestacije, biće napravljana još jedna česnica, prečnika 2,5 metra i teška 180 kilograma, a ručna izrada te česnice trajaće pet časova, u čemu će učestvovati sedam majstora.
Pored česnice, pekara “Braća Stanković” darovaće građanima 7.500 pekarskih jedinica spakovanih u 2500 paketića, a Unija pekara Srbije i ove godine darovaće građanima 2.500 božićnih krstića.
Podršku organizaciji ovog događaja pružili su Skupština grada Beograda, Sekretarijat za saobraćaj, Turistička organizacija Beograda, Patrijaršija srpske pravoslavne crkve, Policijska stanica Stari Grad i Komunalna policija grada Beograda.
Cela Srbija i svi pravoslavni vernici slave Božić – najradosniji hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Božić, zajedno sa Uskrsom i Duhovima, spada među tri najveća hrišćanska praznika.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Djeva Marija blagodaću Svetog duha u gradu Vitlejemu. Posle Blagovesti, Marija je bila zaručnica srodnika Josifa.
Car Avgust zapovedio je popisivanje stanovništva, pa su Josif i Marija iz Nazareta krenuli u Vitlejem. Zbog gužvi nisu mogli naći mesto u svratištima, pa su na kraju završili u pećini pastirskoj ili štali, gde se Isus rodio.
Foto: AP/Tanjug
Anđeli su pastirima dojavili vest o Isusovom rođenju, pa su prvi videli dete. Posle je zvezda repatica dovela mudrace sveta tri kralja do Isusa.
Proslavi Božića kod pravoslavnih vernika prethode Tucindan i Badnji dan. Tucindan je dan kada se priprema pečenica, a na Badnji dan se badnjak seče i unosi u kuću.
Stari običaj je bio da se na dan pre Božića unesu tri velika panja koja simbolizuju Svetu trojicu i postave pored ognjišta. Iz njihove vatre palile su se sveće, a često bi se u vatru u kojoj su ti panjevi goreli dodao deo gozbe i pića. Njihova vatra trebalo je da donese mir i dobro ukućanima.
Na Božić hrišćani, čim ustanu, idu na bogosluženja. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata trpeza.
Foto: Pixabay
Tog dana praznuju u svom domu sa polaznikom (izabranim gostom – uobičajeno je da je to muško kršteno dete).
Žene su dan pre pripremile bogati božićni jelovnik, a ručak je bio svečan i bogat pa je za stolom okupljao celu porodicu. Jelo se voće, povrće, meso, razne pečenice, hleb, hladetina, peciva i brojna druga jela.
Posle ručka odlazilo se čestitati rodbini i prijateljima, a potom ostalim meštanima. Koledanje ili čestitarenje činilo se pevajući tradicionalne božićne pesme, a čestitare bi se često darivalo.
Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni poklon poklanjali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku.
Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, tzv. polaznik ili položajnik, trebalo bi da je zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću. Često su se unapred domovi dogovarali o “slučajnom” posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će uroditi sve što se okopa motikom.
(VIDEO) Evo kako da jednostavno i brzo ispečete BOŽIĆNU ČESNICU!
izvor:Telegraf/RadioXXL
