album-art

00:00

VIDEO DANA

Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski

Ova priča opisuje samo jedan od mnogih slučajeva nemaštine u našem regionu, ali i vraća veru da plemeniti ljudi još uvek postoje

Ovo je samo još jednu u nizu priča o bedi od koje zastaje knedla u grlu, koja kruži internetom. Ovoga puta, u pitanju je jedan deka, a mi vam priču prenosimo u celosti.

“Odem juče u prodavnicu. Ispred mene, neki starac od preko 80 godina. Dva paradajza, tikvica, kilo brašna, kilo šećera i poneka sitnica. Ništa luksuzno, ništa previše vredno ili samo za sladokusce. Starac izvrne novčanik, sa svega par metalnih novčića. Kasirka prebroji i dođe na jedva 120 dinara. Nije dovoljno. Pita starca da li da nešto ostavi sa strane, dok on donese ostatak novca, ili da odbije nešto sa računa .On joj kaže da ne ostavlja ništa, jer on i baba ionako više nemaju novca kod kuće, nego neka skine nešto. Odgurnuo je rukom, nesigurno, ona dva paradajza i tikvicu i pita šta još od svojih skromnih potreba da ostavi.

Ja dajem kasirki novac da platim njegov račun i kažem da vrati gospodinu u kesu njegove namirnice. Starac još prebira po džepovima, u nadi da će naći neki zagubljeni novčić. Vraća pogled i kaže: ‘Nemam stvarno ništa više u džepu, uzmite nešto od toga što sam hteo da kupim’.Kasirka mu kaže da sam ja dodao onoliko koliko je nedostajalo. Starac me pogleda, zbunjeno, a onda obori pogled i kaže: ‘A šta ja sad da radim?’

“Ništa, uzmite Vaše stvari i idite kući, sve je u redu”, odgovorim mu.

“Ali, meni se ovo nije nikada desilo. Stvarno ne znam šta da radim?”, kaže on i gleda zbunjeno u kasirku.

“Pa eto, ima još dobrih ljudi”, uzvrati mu kasirka, a i ona obara pogled.

“Dajte mi makar Vaš broj telefona i adresu, pa ću Vam donijeti 100 dinara, kad budem imao”, kaže deda.

“Taman posla, sve ste Vi to odradili i zaradili još pre mnogo godina”, pokušavam da uz osmeh razbijem njegovu muku.

“Ali meni se stvarno ovo nije nikada desilo, da mi neko toliko pomogne…” kaže starac i počinje da se trese i plače u svojoj bedi, kao da sam mu dao grumen zlata, a ne zgužvanu novčanicu.

Kasirka mu pakuje ostatak stvari u kese, a i njoj je teško. Ona radi verovatno za neku bedu i zna sigurno i sama šta znači nemati.

“Dođite makar na kafu, ja moram da Vam se odužim”, jeca starac.

“Ne morate Vi ništa, osim da se smirite i odete kući, spremite ručak i odmarate”, pokušavam da ga uz osmeh nekako smirim.

Pruža mi ruku:

“Kako se Vi zovete?”, upita me deka.

“Enes”, odgovaram.

“Ja sam Jusuf i pamtiću Vas dok sam živ”.

foto Profimedia,tuzna prica, beda neimastina
 

(najportal.net)

P.S…. Razveseli drugoga, misli na svoju porodicu, utesi nekog bolesnika, pomozi siromahu, poset nekog starca i jednog ces dana osetiti kako si sretan.” Phil Bosmans

“Velikodusan covek vidi citav svet kao svoju porodicu.”… a male stvari nas cine velikim…… Radio XXL