VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Pevač se prisetio svojih početaka, otkrio kada mu je tokom svih ovih godina bilo najteže, a govorio je i o deci Enisu i Lejli, supruzi Adelisi…
Halid Muslimović (57), jedan od najpopularnijih pevača narodne muzike na ovim prostorima, obeležava 35 godina uspešne karijere. Svoju muzičku priču započeo je ranih osamdesetih godina, kad je objavio svoj prvi album, a do danas ih je nanizao čak četrdeset.
Karijeru su mu obeležili brojni hitovi, poput “Oj, jarane, jarane”, “Mene je učilo vrijeme”, “Putuj, putuj, srećo moja”, “Slušaj, majko, moju pjesmu”… koji se i danas često mogu čuti kako u njegovoj, tako i u interpretaciji mladih pevača.
Ovaj Prijedorčanin pravi je predstavnik stare estradne garde, a u ispovesti za “Dnevni avaz” prisetio se svojih početaka, otkrio kada mu je tokom svih ovih godina bilo najteže, a govorio je i o deci Enisu i Lejli, supruzi Adelisi…
– O godinama karijere nikad nisam razmišljao niti sam ih priželjkivao. Sudbina je čudo, ona nas vodi, a mi, kao, malo manevrišemo. Svakako da sam zadovoljan i prezadovoljan kako je sve prošlo, ali bilo bi još i bolje da nije bilo tog rata. Ali, eto… Život je lep i toj lepoti malo treba – kaže Muslimović.
Halid Muslimovic
Možete li da se prisetite svojih početaka?
– Svaki početak je težak, kad te početke uspešno prevaziđeš, ljudi to smatraju srećom, malo ko to kruniše rečima: “Svaka ti čast.” Uglavnom, bilo je borbeno. Iz jedne čaršijice kao što je Prijedor, uspeo sam pesmom pokoriti celi Balkan. Ponosan sam na sebe i na svoj rad, na sve one koji su bar malo doprineli mojoj karijeri.
Mnogi Vas smatraju jednim od najpopularnijih pevača bivše Jugoslavije. Jeste li se ikad tako osećali?
– Svestan sam svoje popularnosti, koja zna da varira, zavisno o trenutku. Kažu da sam osamdesetih pa sve do pred sam rat možda bio i prvi prema tiražu i broju koncerata, ali me to nikad nije ponelo. Davalo mi je krila za bolji rad i za nešto novo, prednjačio sam muzički, stilski sam unosio novine u muziku i ja sam zadovoljan svim tim pomacima.
Postoji li kod Vas nostalgija za tim vremenom?
– Nostalgije nikad neće nestati, ona je uvek u meni. Kad pričam mlađima o dobrim starim vremenima, slušaju s nevericom. Žao mi je svih dobrih stvari, a bilo ih je napretek i zbog toga ne mogu isterati nostalgiju iz sebe. Jednostavno, ne mogu.
Sigurno je tokom svih tih godina bilo mnogo i lepih i ružnih stvari.
– Dobri dani su bili uspešni estradni počeci, pa razne estradne krune. Uspeh mi je bio kad sam 1984. godine u beogradskoj hali “Pionir” na jednom festivalu pobedio sa pjesmom “Znam, za sve sam kriv”. Tada sam, sećam se, došao u Beograd vozom iz malog grada, a na kraju sam proglašen pevačem godine. Izdvojio bih i rođenje dece Enisa i Lejle, ali i kraj rata.
Estradni pevac// Halid Muslimovic
Bilo je mnogo i loših stvari.
– Nažalost! Loš dan mi je bio kad je umro Tito, zatim kad su mi pred sam rat ubili oca. To još nije razjašnjeno. S druge strane, kao lepe trenutke pamtim kad sam živu braću dočekao iz logora Keraterm, Omarska i Manjača. Teško mi je pao i gubitak majke. Danas mi je posebno teško kad vidim ljude koji hranu traže u kontejneru. Sramota je da smo doživeli da nekoga obraduje neki bačeni otpad.
Osamdesetih ste bili veoma popularni, možda i najpopularniji?
– Kad se napravi moj estradni osvrt, ima se šta reći. Bezbroj hitova, megakoncerata, kako širom stare Jugoslavije, tako i po Bugarskoj, Albaniji, Rumuniji, Turskoj… Zatim brojni nastupi širom Evrope, Amerike i Australije. Sve ću ovo krunisati sa tri CD-a i mini biografijom u povodu 35 godina profesionalnog bavljenja muzikom.
Uvek ste bili miljenik ženske publike. Koliko Vam je taj epitet godio, a koliko odmagao?
– Miljenik ženske publike je mač sa dve oštrice, jer stvara ljubomoru kod drugog pola. Bilo je toga, ali srećom, malo. Ipak, na moje koncerte je dolazilo mnogo kako ženske, tako i muške publike. Devojke i žene su, ipak, dominirale pa eto. Naravno da mi prija.
Je li danas lakše postati pevač nego kada ste Vi počinjali?
– Tada se više bavilo kvalitetom. Danas za pare svako može da propeva. Ja kažem samo da je red vožnje poremećen. Doduše, ima kvaliteta, ali mi se čini da je u drugom planu.
Koji je Vaš stav prema ovim brojnim rijaliti emisijama, u kojima uglavnom dobijamo neke instant-zvezde?
– Rijaliti emisije nastaju, jer su potrebne masi koja se nalazi u ekonomskom i političkom vakuumu. Svi moraju znati da na ovaj način i u ovakvoj sredini ne nastaju zvezde. Sve je to kratkog daha.
Kako ocenjujete današnju društvenu situaciju?
– Prolazio sam kroz velike životne turbulencije, a i sada prolazim, jer živim u loše sređenoj sredini. I još gore od toga, ne nazire se lepota, ali treba uzdignute glave živeti u ovom ekonomskom i političkom buvljaku. Drži me ona narodna da bit će bolje sutra, ali iščekivanje dugo traje. Primećujem da u ovih 35 godina otkako sam na estradi, nikad nije bilo manje osmeha kod ljudi. Ja sam takav i tuđi osmeh mi daje krila, volim nasmejanu sredinu, ali je nema, a da je ima, imao bih snage za još novih 35.
U braku ste sa pevačicom Adelisom Hodžić. Kako ocenjujete Vaš brak, ranije su mediji pisali da ste imali i nekih turbulencija?
– Svaka zajednica ima bar jedan loš dan. Važno je da mi funkcionišemo i da smo na okupu kao porodica. Živimo i radimo kao jedno.
Vi ste jedan od onih retkih koji su se nakon rata vratili u svoj rodni grad Prijedor.
– Gde bih otišao? Svako voli svoju čaršiju, mada me to mnogo koštalo. Nisam zadovoljan trenutnom situacijom. Osećam se politički i ekonomski prevarenim sa svih strana, pogotovo od onih koji obećavaju, a u istom trenutku znaju da izgovaraju laž. To radi 90 posto političara iz Sarajeva i ja ovo prvi put pričam ovako. Nismo mi, povratnici u manji entitet, za potkusurivanje. I mi smo Bosna i Hercegovina, iako je nekima BiH samo Federacija ili, još gore, samo Sarajevo. Neka shvati kako ko hoće, ali tako je, povratnici su prevareni. Ja sam ovan na čelu tog stada. Ja sam svoj patriotizam dokazao u svim vremenima pa i sada.
izvor:(Espreso.rs/ Izvor: avaz.ba)
