VIDEO DANA
Balkanskom ulicom gost Džej Ramadanovski
Pevačici narodne muzike sa višedecenijskim stažom smeta što mnogi kibiceri javnog života tvrde kako pevačima samo teče med i mleko. Zato je sprovela jedan eksperiment.
– Ranije su drugarice, koje se bave potpuno drugačijim zanimanjima od mene, govorile kako je meni lako – samo izađem na binu i pevam. Pričale su da dobro zarađujem, a nisam morala da se mučim po silnim školama. Kako nisam mogla drugačije da im objasnim koliko je moj posao “lagan”, povela sam ih jedne večeri na nastup rekavši: “Hajdete sa mnom, da nam bude lepo!” Posle celonoćnog stajanja na štiklama i vraćanja kući u šest ujutru nikad mi više nisu prigovorile kako “samo pevam”. Ne mistifikujem svoju profesiju i ne smatram je lakšom ili težom od neke druge, ali verujem da svaka ima svoje lice i naličje. Jesam zaradila pevajući, ali sam možda zbog toga propustila neke bitne stvari u životu. Kad su moja deca bila mala, mnogo su patila za mnom. Gledali su me kako se sređujem za gostovanja i mislili da idem negde da se zabavljam, a njih ostavljam same. Zahvalna sam Bogu za sve što mi je dao, ali mi nije uvek bilo lako.
Poslednjih godina spoznala je šta znači istinsko uživanje.
– U šali volim za sebe da kažem da sam kao neko “mlado majmunče” – sve bih da probam i sve me interesuje. Decenijama sam samo radila, bez dana godišnjeg odmora. Sad obilato koristim slobodno vreme i trudim se da obiđem sva ona mesta na kojima nisam bila. Ne veselim se kad me neko zove na planinu ili u banju, jer mnogo volim more. U njemu istinski uživam, a kad poželim da sam u prirodi, onda izađem u svoje dvorište ili odem na brzo pešačenje po kraju. To praktikujem već trideset godina, premorenost i stres otklanjam akcijom.
BUNDE SU PROŠLOST
Gordana Lazarevic
Iako dobro pamti vreme kad su Mija i Čkalja bili najpopularniji Jugosloveni, vrlo lepo se snašla u modernom dobu.
– Dugo sam se opirala tome da imam internet. Elektronski mediji su nam nadohvat ruke i stalno čitamo o stvarima koje nas uznemiravaju i čine da se osećamo bespomoćno. Genijalci smo za to da usvojimo loše navike, pa umesto da se bavimo fiskulturom i izađemo u prirodu, mi bismo radije napolju da jurimo pokemone. Kad mi dosade sve te onlajn priče i kad poželim da se odmorim od svega, tad najčešće čitam. Knjigu najređe uzimam kod kuće, uglavnom je to na službenim putovanjima i na odmorima. I nizašta na svetu ne bih menjala svoje rituale. Dva puta dnevno moram da uradim zogan masažu lica, nema sile da to preskočim. Retko se desi i da ne odem na čas joge, iako to nije nešto što volim.
Više je ne zanima nikakav luksuz.
Shvatila je da je vreme koje prijatno provedemo najveće bogatstvo.
– Dugo mi je trebalo da shvatim da život čine sitnice. Sada me uveseljavaju lepe i male stvari. Više ne razmišljam o bundama, kolima, o tome da kupujem kuće i stanove. Prošla sam sve i znam šta znači i “Kavali” i “Navali”, i ova i ona marka, a u tome se ne krije sreća. Ona nije u dve hiljade evra koje stavite na sebe, jer tad svako može da izgleda dobro, već u zdravoj porodici i susretima s decom i pijateljima. Meni ništa ne može da zameni tu graju koja se čuje kad smo svi na okupu.
